Srđan se javio iz Minhena?!

- Kada nam je stiglo pismo zajedno sa tekstom koji je objavljen u "Vestima", najpre sam ja, a zatim moja majka i sin, prepoznala rukopis moga brata. Evo, pogledajte i sami i uporedite rukopis pisma koje smo dobili sa pismima koje je pisao naš brat iz Hrvatske - pokazuje nam Marina Ignjatović.

Na prvi pogled, karakteristično pisana slova se poklapaju sa pojedinim slovima u pismu koje je nepoznati pošiljalac uputio Ignjatovićima. U samom pismu mešaju se, naime, dva različita rukopisa. Nekoliko rečenica koje su Srđanovi najbliži prepoznali kao njegov rukopis, jasno se izdvajaju od ostatka napisanog.

- Meni nije bilo potrebno da uporedim ovo sa ranijim pismima ujaka. Jasno mi je bilo čiji je rukopis. Niko me ne može ubediti da ovo nije pisao Srđan - kaže njegov sestrić Milan Ignjatović.

Inače, Srđan Ignjatović je prema informacima Vojske, u decembru 1991. godine navodno poginuo u blizini Osijeka u Hrvatskoj zajedno sa još sedmoricom pripadnika tadašnje JNA.

- Sedmog decembra 1991. Vojska je saopštila da je naš Srđan nastradao u blizini sela Tenja kod Osijeka kada je, kako su nam tada kazali, vozilo u kome se nalazio zajedno sa sedmoricom drugova, naletelo na minu. Već 11. decembra, doneseni su njegovi posmrtni ostaci koje smo sahranili na porodičnom groblju u našem selu. S obzirom na to da je sanduk kojim je telo mog brata bilo dopremljeno bio zapečaćen, već tada se rodila mala sumnja - kaže Srđanova majka Svetlana.

Sasvim slučajno, Ignjatovići su na jednom televizijskom snimku iz 2003. koji je prikazao zarobljene vojnike u Hrvatskoj, među njima prepoznali Srđana. Odmah nakon toga su zatražili da se uradi ekshumacija.

- Predstavnici tadašnje Komisije za nestala lica su odbili da urade ekshumaciju i DNK analizu pod obrazloženjem da je takav postupak izuzetno skup, a da mi nemamo dokaze da Srđan nije stradao. Međutim, nedavno smo uspeli da izdejstvujemo od Okružnog suda u Prokuplju da se uradi ekshumacija i DNK analiza. Naše sumnje su se pokazale tačnim jer je nakon ekshumacije DNK analizom utvrđeno da je na tom mestu pokopano telo nepoznate ženske osobe, a ne Srđanovo - objašnjava vidno potresena Srđanova sestra Marina.

Zvaničnici iz Vojske i Komisije za nestala lica navode da se očigledno radilo o nenamernoj grešci prilikom utvrđivanja identiteta stradalog. U međuvremenu, Ignjatovići su se obratili svim nadležnim institucijama, pa i predsedniku Srbije sa zahtevom da se razreši Srđanova sudbina i da konačno, nakon gotovo 20 godina saznaju istinu. Osim obećanja iz kabineta Borisa Tadića da su uputili zahtev Ministarstvu odbrane da preispitaju slučaj, do sada nikakav pomak nije napravljen.

- Nećemo da odustanemo od potrage za Srđanom. Dok god budem mogla, ja ću ga tražiti jer verujem da je živ. I ne samo to, verujem da će se uskoro otkriti da je moj brat najverovatnije negde "sklonjen", možda kao nekakav svedok ili šta već i da će se obelodaniti dugo skrivana istina - kaže Marina.
 

Tužba protiv VMA Porodica Ignjatović je sudu podnela tužbu protiv Vojnomedicinske akademije u Beogradu koju terete da je objavila netačne podatke o navodnoj smrti Srđana Ignjatovića. Sudski proces po tužbi Ignjatovića je u završnoj fazi, i ako se VMA proglasi krivom biće dužna da porodici nestalog Ignjatovića isplati višemilionsku odštetu. Istovremeno, porodica Ignjatović namerava da podnese i tužbu protiv države Srbije zbog skrivanja istine o sudbini njihovog sina i brata. Grafolog nije siguran Grafolog iz Niša Lazar Cvejić uporedio je pismo koje je stiglo iz Minhena i ranija Srđanova pisma koja su pisana kada je bio na ratištu u Hrvatskoj. On nije sa sigurnošću mogao da potvrdi da li se radi o istom rukopisu. - Zbog velike vremenske distance, nemoguće je da se utvrdi sa sigurnošću da li se u dva pisma radi o rukopisu iste osobe. Naime, rukopis može da se promeni za nekoliko dana ukoliko osoba oboli ili pak doživi stres - kazao je Cvejić.