Restitucija ogroman problem za Srbiju
Jedan od uslova Evropske komisije, koji Srbija treba da ispuni na putu prema EU, je i donošenje zakona kojim će biti omogućena restitucija oduzete imovine.
Poslanik G17 plus Željko Ivanji je izrazio nadu da će parlament uskoro dobiti nacrt zakona o restituciji od Ministarstva finansija i naglasio da je restitucija "uslov zdravog razuma, a ne samo Evropske komisije na daljem putu evrointegracija".
"Nadam se da ćemo u što kraćem roku, na zadovoljstvo ljudi kojima je imovina oduzeta i države, doći do zajedničkog cilja, a to je da imamo jasne titulare, odnosno da će oni kojima je imovina brutalno oduzeta dobiti zadovoljenje", reko je Ivanji.
Šef poslaničke grupe Partije ujedninjenih penzionera Srbije Momo Čolaković takođe podržava donošenje zakona o restituciji i smatra da je taj akt trebalo doneti i ranije.
On je naveo da se radi o ogromnom problemu i o ogromnim sredstvima, da srpska ekonomija to ne može da izdrži, ali da treba doneti zakon kako bi se taj problem postepeno rešavao u narednih deset do 15 godina.
Poslanik Jedinstvene Srbije Petar Petrović smatra da treba izaći sa predlogom zakona o restituciji, ali da treba rešiti pitanje ko će nadoknaditi novčani iznos građanima kojima je oduzeta imovina, a koja fizički ne može da se vrati, jer se radi o velikom novcu.
"Treba doneti zakon, mi nemamo ništa protiv, ali treba biti oprezan zbog posledica koje zakon može doneti", naglasio je Petrović i dodao da se postavlja pitanje kako će se taj problem resiti u Vojvodini gde je mnogo zemljišta oduzeto Nemcima.
Dulić: Naturalna restitucija nije moguća
Ima lični interes da se sprovede denacionalizacija, ali poziva na oprez: Oliver Dulić
"Lično i porodično sam zainteresovan da do toga dođe jer je i moja porodica bila izložena svim oblicima oduzimanja imovine posle Drugog svetskog rata i apsolutno podržavam svaki napor da do toga dođe i nadam se da će se to desiti što je pre moguće", rekao je Dulić.
|
Radikal Aleksandar Martinović je kazao da je SRS protiv donošenja takvog zakona i sprovođenja restitucije, ili denacionalizacije, jer će finansijski mnogo da košta Srbiju, koja nije, kako je ocenio, ni u administrativnom smislu spremna za taj posao.
"Smatramo da ako je načinjena nepravda posle Drugog svetskog rata nacionalizacijom da bi sada bila načinjena neka druga slična, možda čak i veća, nepravda od one koja se desila posle Drugog svetskog rata", kazao je Martinović.
On smatra da materijalna restitucija čak nije mguća, a imajući u vidu budžetstke kapacitete Srbije ni u finansijskom smislu država sada ni za neki dugi niz godina neće biti spremna za tako nešto.
Oko 140.000 prijava za povraćaj nacionalizovane imovine
|