Loša privreda, nema deviza, dinar slabi
"Naša privredna struktura u ovom trenutku, a to je posledica desetogodišnjih tranzicionih promena, nije takva da svojim izvozom može da generiše dovoljan devizni priliv", istakao je Šoškić gostujući na Televiziji B92.
Srbija ima stalni debalans u razmeni sa inostranstvom i platnobilansni deficit iznad devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je osnovni razlog pritiska na deviznom tržištu, naveo je on i dodao da Srbija nema dovoljno stranih direktnih investicija, a doznake građana iz inostranstva su smanjene.
Ističući da ne postoji tačno određena vrednost dinara koju će NBS braniti jer je njen osnovni cilj održavanje cenovne stabilnosti, guverner je podsetio da centralna banka vodi računa i o stabilnosti finansijskog sistema
Utanjila pomoć iz dijaspore
Od naših ljudi koji rade u inostranstvu država je očekivala da ove godine u zemlju donesu oko četiri milijarde evra.
Prema poslednjim podacima Narodne banke to će se, međutim, teško ostvariti. Naime, u prvih osam meseci gastarbajteri su poslali samo 1,78 milijardi evra. |
NBS, prema Šoškićevim rečima, ne želi suviše veliki rast neizmirenih kredita, odnosno rast neizmirenih obaveza privrede i građana, jer bi to moglo da izazove probleme u bankama i ima "domino efekat" na čitav finansijski sistem.
On je rekao da će stabilnost deviznog kursa dolaziti postepeno uz rast BDP-a, koji bi u budućnosti trebalo da bude zasnovan na rastu izvoza.
Ocenjujući da će prodaja "Telekoma Srbija" eventualno doneti kratkoročnu stabilnost kursa, Šoškić je naveo da "suština nije da prodajemo i da na taj način generišemo prilive već da postanemo zemlja u koju se investira, u kojoj se otvaraju radna mesta i u kojoj se proizvodi nešto da bi se izvozilo".
On nije želeo da prognozira buduće kretanje dinara prema evru, podsetivši da će to zavisiti od odnosa ponude i tražnje na međubankarskom deviznom tržištu, a centralna banka intervenisaće pre svega da otkloni prevelike dnevne nestabilnosti deviznog kursa.