10 evropskih zapovesti za Srbiju
Te "zapovesti" će zapravo proizaći iz izveštaja EK o napretku Srbije, koji će biti objavljen 9. novembra, u Briselu, rekao je Đelić za ''Politiku''.
Vlada Srbije će, kako navodi Đelić, do kraja ove godine usvojiti akcioni plan za ispunjavanje uslova za dobijanje statusa kandidata i početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji.
"Te teme predstavljaju pre svega zdravorazumske reforme za unapređenje funkcionisanje naše države, naših odnosa sa susedima i sa Evropom. I da nema Evrope, trebalo bi baš to da radimo", naveo je Đelić.
On je napomenuo da je izveštaj EK pretežno pozitivan.
Đelić navodi da će izveštaj pozdraviti napredak Srbije, naročito hrabre odluke, poput one koju je doneo predsednik Tadić predlažući zajedničku rezoluciju u Generalnoj skupštini UN sa svim zemljama EU.
''Najveći napredak će biti konstatovan u regionalnoj saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, naročito s Hrvatskom. Prava evropska strepnja vezana za naš region - više od nužnih budžeta i nelegalnih migracija - jeste rizik povećanja kriminalnih aktivnosti unutar EU'', rekao je Đelić.
Pravosudna reforma će biti najviše apostrofirana, ne da bi bila osporena, već da bi bila unapređena.
"Lično verujem da će hrabra reforma pravosuđa, uz viznu liberalizaciju i dobijanje statusa kandidata, biti jedno od tri ključna dostignuća ove vlade", ocenio je Đelić.
Bez pune saradnje s Hagom ne postoji mogućnost da Srbija dobije status kandidata.
"Međutim, ne postoji striktni znak jednakosti između pune saradnje i fizičkog prisustva oba preostala haška optuženika u Hagu", rekao je je Đelić, dodajući da se potraga za beguncima nastavlja svim raspoloživim sredstvima jer je njihovo pronalaženje definitivno zaokruženje saradnje s Hagom i važan korak ka pomirenju u regionu.