Po istinu o Dražinom grobu u Moskvu

U otkrivanju ovih lokacija nije pomogla ni dokumentacija koja je dopremljena iz Londona, a od koje se očekivalo mnogo. Kako kaže član Komisije profesor Slobodan Marković, upravo zbog toga se i razmišlja o Moskvi.

"Odluka o obraćanju Rusima je predlog koji ćemo razmatrati na sledećoj sednici. Jugoslavija je u vreme streljanja Mihailovića sa Rusijom sarađivala preko sovjetske ambasade, NKVD-a i vojnih instruktora koji su obučavali našu vojsku. Moguće je da je nešto od dokumentacije završilo i u tamošnjim arhivama. Tim pre što kad god je Mihailović na suđenju govorio o svojim vezama sa Sovjetima, sudija mu je oduzimao reč. Ako, međutim, ni tamo ne bude tragova, pristupićemo sondaži lokacija", kaže Marković.

Marković, međutim, dodaje i da je moguće da lokacija na kojoj je Mihailović sahranjen nikada ne bude ni otkrivena, tim pre što je njegovo streljanje predstavljalo najveću državnu tajnu. Dokumenta koja se tiču streljanja i sahrane Mihailovića nalazila su se u sefu Svetislava Stevanovića Ćeće, desne ruke Aleksandra Rankovića. Međutim, po dokumentu Drugog odeljenja Službe bezbednosti Srbije iz 1968, dokumentacija koja se tiče Draže je uništena.

"Od tih arhiva se najviše očekivalo, ali nije nađen nijedan dokument. Nisu pomogla ni dokumenta iz Engleske. Iz njih se može zaključiti samo da je u pitanju bilo montirano suđenje i u tom smislu ta građa je važna. Međutim, nema podataka koji bi ukazivali gde je Mihailović streljan i sahranjen", navodi Marković.

Prema njegovim rečima, nestala je i dokumentacija vojnih sudova koja se nalazila u Sarajevu. Još 1975. se utvrdilo da nedostaju dokumenta. General Marko Kalođera je sproveo višegodišnju istragu i 1982. preuzeo je nestalu građu. Međutim, ne svu, nedostajala je ona koja bi dala odgovor o streljanju i grobu Mihailovića.