Jurišić: Pomogao mi član Zemunskog klana

"... Jednom Bosancu u beogradskom zatvoru je vrlo teško. Prvo, zbog toga što je Bosanac. Drugo, zbog toga što je navodni ratni zločinac," rekao je Jurišić i nastavio: "Ništa nije bilo opterećenje za mene kao što su bili ljudi s kojima sam delio taj prostor za spavanje, ručavanje i boravak.

Nije teška robija, teški su robijaši. Pesmu "Nečovek" posvetio sam tome. Zbog tog nečoveka sam morao da tražim u razgovoru kod upravnika da me premeste u drugu sobu. Zaista mi je bilo dozlogrdilo, najmračnije misli su mi bile u glavi...

Ipak, bilo je i čoveka u zatvoru. I u svakom kukolju zrno pšenice se nađe... Nakon operacije sam imao problema da dođem do leka za umirenje bolova. Ispričao sam to naglas u sobi.

Jedan od zatvorenika, član Zemunskog klana, Aleksandar Simović rekao mi je da ne brinem i da ću ga sutra imati. Umesto jedne bočice, dobio sam dve...

Noć prije ovog razgovora, odbio sam večeru. Palentu. Najčešće jelo u beogradskom zatvoru..." - zaključio je Jurišić svoju ispovest.