U Srbiji ima oko 6.000 radioaktivnih gromobrana
"Iako se ti gromobrani, kao i javljači požara, za koje se procenjuje da ih ima nekoliko desetina hiljada u Srbiji, još uvek nalaze u funkciji, ne može se reći da oni predstavljaju opasnost za stanovništvo", rekao je Pešić.
Prema njegovim rečima, ipak se može reći da ti uređaji zrače i da su ljudi, koji žive ili rade u njihovoj okolini, podložni dodatnoj količini radioaktrivnog zračenja.
"To je ispod nivoa zračenja koje je propisima dozovljeno, kada je reč o prirodnoj sredini i boravku ljudi u njoj. Ipak, građane treba izlagati izvorima radioaktivnog zračenja najmanje što je neophodno i ako se ti gromobrani mogu zameniti novim, koji ne zrače, onda to treba i uraditi", naglasio je Pešić.
Prema njegovim rečima, ta oblast je uređena i Zakonom o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti, koji je usvojen prošle godine, a kojim se država obavezala da će se svi radioaktivni gromobrani sanirati i zameniti novima.
"Dinamika tog posla ne zavisi samo od nas, već i od drugih aktera na tržištu, koji imaju ovlašćenje da demontiraju gromobrane. Ipak JP 'Nuklearni objekti Srbije' jedino je ovlašćeno za skladištenje i bezbedno čuvanje te vrste jonizujućeg zračenja u hangarima'', napomenuo je Pešić.
I vlasnici radioaktivnih gromobrana, kako je ukazao direktor tog javnog preduzeća, moraće da snose određeni trošak potreban za transport, skladištenje i procesuiranje izvora radioaktivnog zračenja.
Pešić je rekao i da to javno preduzeće poseduje opremu najsavremenije tehnološke generacije, te da je najopremljenije u regionu jugoistočne Evrope.
"U vrhu smo i kada je reč o primeni tehnologija i dobre prakse, u skladu sa međunarodnim standardima", rekao je Pešić i napomenuo da JP 'Nuklearni objekti Srbije' blisko sarađuje i sa Ministarstvom energetike SAD, koje posebnu pažnju poklanja nuklearnoj bezbednosti.