SAD pokreću ''valutni'' rat protiv ostatka sveta
"SAD traže mogućnost da nametnu svoju volju drugim zemljama na račun štampanja novca. Amerika će uspeti ili da prošire inflaciju na ostatak sveta, ili da iznudi jačanje nominalnih kurseva valuta drugih zemalja u odnosu na dolar", piše Volf u FT - u.
On smatra da će SAD, prema svemu sudeći, u toj borbi pobediti, "s obzirom da poseduju neiscrpni resurs - sistem federalnih rezervi (Fed) -koji može da štampa onoliko dolara, koliko poželi."
Takva politika američke centralne banke će dovesti, kako upozorava Volf, do potpune konfuzije, pri čemu će manje zaštićene ekonomije, kao što su brazlska i južnoafrička, biti primorane da se prilagode, dok će druge, poput kineske, u kojima postoji kontrola valutnih kurseva, biti u stanju da lakše obave to prilagođavanje.
''Politika obezvređivanja dolara dovešće ne samo do znatnog smanjenja američkog spoljnog vladinog duga, već će i primorati neke zemlje, uključjući i Kinu, da povećaju kurseve svojih valuta kako bi sprečile pojavu visoke inflacije u vlastitim ekonomijama'', predočio je Volf, jedan od najuticajnijih ekonomskih komentatora na svetu.
Kreatori američke monetarne politike će učini sve da izbegnu deflaciju koja se odlikuje istovremenim padom cena, zaposlenosti i ukupne privredne aktivnosti, predviđa Volf. Ekspert smatra, osim toga, da će Fed nastaviti štampanje novca sve dok inflatorna pretnja za SAD ne postane opasna. Kako će to uticati na ostatak sveta Vašington ne zabrivanja.
Globalne posledice takve američke valutne politike su, međutim, jasne, ističe Volf, uz opasku da će jeftin dolar podići vrednost dugoročnih aktiva i podstaći priliv kapitala iz zemalja sa manje ekspanzionim monetarnom politikom, kao što je Švajcarska, ili brzo rastućih ekonomija u kojima se ostvaruje veća dobit. (kao što su ekonomije u naglom usponu).
Institut za međunarodne finansije u Vašingtonu prognozira da će neto priliv inostranog kapitala u ekonomije u usponu dostići više od 800 milijardi dolara u 2010. i 2011. i očekuje velike intervencije tih primalaca kapitala. Primaoci kapitala, bilo da je reč o razvijenim zemljama ili onim u usponu, imaći težak izbor: ili da dozvole jačanje svojih valuta, slabeći time svoju spoljnu konkurentnost, ili da intervenišu na valutnim tržištima, nagomilavajući neželjene dolare.
Zemlje koje se odluče za valutne intervenicije i gomilanje dolarskih rezervi ugroziće unutrašnju monetarnu stabilnost i narušiti spoljnu konkurentnost, ističe Volf, uz opasku da im na raspolaganju stoji i opicija subijanja neželjenog priliva kapitala putem poreza i kontrola. Generalno posmatrano, vlade će i ovaj put izabrati kombinaciju svih navedenih mera, tvrdi Volf.