Savić

Do Drugog svetskog rata, bilo je po osam domaćinstava sa svakim od ri pezimena, ali im se broj smanjio, najviše usled migracije selo-grad, radi zapošljavanja, udobnijeg života u urbanoj sredini i školovanja dece. Sve tri slave Đurđevdan.
Selo Robaje u Kolubari nalazi se na visoravni između Dračića i Žabara.

U vreme isputivanja ovih sela pre Prvog svetskog rata, bilo ih je još uvek razbijenog tipa i uglavnom grupisanih "džemate" (zaseoke). Tako su u Robajama bili "džemati":

Dragojevići, Mijatovići i "džemat" pod Vrelom (nekad se zvao Savića-vrelo), gde su bile neke druge porodice. Ovo spominjemo jer se Savići, Dragojevići i Marijići, nalaze u istom džematu Dragojevići, dok su Markovići u drugom džematu - Mijatovići. Jedino što, osim donekle zajedničkog porekla, "spaja" ove tri porodice za koje naši čitaoci kažu da su od istog stabla, jeste njihova brojnost. Naime, Savići, Dragojevići i Markovići su nekada imali velika zadružna domaćinstva.

U monografiji o kraju g. Savića, pronašli smo nešto drugačije podatke. Dragojevići su se doselili u Robaje pred Kočinu Krajinu iz Drobnjaka u tzv. Staroj Hercegovini. Sa njima su u srodstvu Savići i Marijići u ovom selu, Jovanovići u Mratišiću i Tekići u Ključu. Početkom 20. veka bilo ih je 13 kuća i svi su slavili Đurđevdan, a donedavno su i preslavljali Sv. Savu.

Mijatovići su među starijim doseljenicima u Robaje i oni su dobili ime po rodonačelniku Mijatu. Doselili su se iz Nikšićke župe i slave Sv. Luku, kao i Markovići u Robajama. Markovići su imali jednu etapu u seobi i ovde su se naselili iz Bistrice u Polimlju. pa ih zovu i Limci. Po slavi, ovi su srodni ili srođeni sa Rovčanima.

Toliko o poreklu Savića, Dragojevića i Markovića. Ukoliko Vas zanima drobnjačko poreklo Savića, javite nam se, jer bi to bilo opširnije, dodatno angažovanje pošto se radi o sasvim drugim prezimenima, starijim od ovih.