Srbija služila Americi kao žrtveno jagnje
U tekstu pod naslovom "`Demokratska revolucija` u Jugoslaviji koju su sponzorisale SAD - Dobri momci završavaju poslednji" navodi se da su tehnike, primenjene u Jugoslaviji, kasnije korišćene u mnogim zemljama u takozvanim "obojenim revolucijama", koje su počele 5. oktobra u Beogradu.
Redovni predsednički izbori 5. oktobra 2000. godine u Jugoslaviji žestoko su prekinuti "demokratskom revolucijom", kako su to nazvali zapadni mediji, protiv "diktatora" Slobodana Miloševića. U stvarnosti, "diktator" je trebalo da krene u drugi krug izbora na kojima je, prema svim parametrima, trebalo da ga pobedi glavni opozicioni kandidat Vojislav Koštunica.
Umesto podrške demokratskom izbornom procesu, SAD su obučile i podstakle aktiviste da izađu na ulice i da tako naprave "televizijski spektakl narodnog ustanka".
Verovatno su scenaristi ovog šou programa primenili isti metod koji je upotrebljen za zbacivanje rumunskog predsedničkog para na Božić 1989. godine, što je okončano njihovim ubistvom, nakon jednog od najkraćih suđenja u istoriji, navodi se u tekstu.
Za većinu neupućenog sveta činjenica da je zbačen ustankom trebalo je da znači da je Milošević zaista bio "diktator" kao Čaušesku, dok bi poraz na izborima potvrdio - suprotno. Za razliku od Čaušeskua, ubistvo Miloševića postignuto je polako, indirektno tokom godina. Ali 5. oktobar označava dan kada su velike sile, posebno SAD, porazile političke snage SR Jugoslavije.
Koštunica, proglašeni predsednik u zbunjujućim okolnostima, bio je oslabljen od početka. Miljenik Zapada Zoran Đinđić postavljen je na mesto premijera Srbije, a nekoliko meseci kasnije on je prekršio Ustav Srbije predajući Miloševića Haškom tribunalu - gde se suočio sa najdužim procesom jednog prekog suda u istoriji.
Samozvani demokratski političari u Beogradu radili su u iluziji da će bacanje Miloševića vukovima Tribunala biti dovoljno da osiguraju naklonost i dobre poteze međunarodne zajednice, ocenjuje "Global riserč" i dodaje:
"Ali, to nije bilo dovoljno i dodatni zahtevi i uslovi i danas pristižu. Isporučivanje Miloševića, generala Nebojše Pavkovića, Sretena Lukića, Vladimira Lazarevića i Dragoljuba Ojdanića, admirala Miodraga Jokića, Radovana Karadžića i Vojislava Šešelja, između ostalih, nije nimalo pomoglo da se sa Srbije ukloni žig. Upravo suprotno, saradnja sa Tribunalom služila je samo da potvrdi kolektivnu krivicu Srbije".
Na kraju krajeva, ako sami Srbi smatraju da je njihov lider odgovoran za sve ratove u Jugoslaviji, zašto bi se neko drugi protivio? Lažirana teorija o "udruživanju radi kriminalnog poduhvata" - stvaranja "velike Srbije" korišćena je kao glavni motiv i razlog svakog aspekta raspada Jugoslavije na snovu izmišljene zavere Srba. Žrtveno jagnje nije bio samo Milošević, već sama Srbija.
Krivica Srbije za sve loše na Balkanu bila je glavna propagandna linija korištena da opravda agresiju NATO 1999. godine, a implicintnim prihvatanjem krivice "demokratski" lideri su potkopali moralni zahtjev i pravo Srbije nad Kosovom.
U junu 1999. godine - dok su bombe uništavale mostove i fabrike - Milošević je popustio i dozvolio NATO-u da okupira Kosovo pod prijetnjom "tepih bombardovanja" koje bi Srbiju potpuno uništilo u svakom pogledu. On jeste postavio uslove, ali su ih SAD igorisale.
Njegovi naslednici bezuslovno su se predali i pobjegli od manje krvave bitke - bitke da se svijet obavijesti o složenoj istini Balkana - navodi "Global riserč". Srbija je i dalje žrtva istorijske nepravde i predmet stalnog klevetanja i blaćenja. Razumljivo je, možda i neizbežno, da Srbi pokušavajući da pobegnu od ove nepodnošljive sadašnjosti projektuju sebe u mitsku herojsku prošlost ili u mitsku idiličnu budućnost u EU.
Ne samo "demokratski" lideri, već i mnogi Srbi koji nisu mogli da shvate zašto NATO bombarduje njihovu zemlju više su išli linijom NATO-a da bi izbegli izolaciju. Svi oni kažu: "Za sve ono što se dogodilo u Jugoslaviji kriv je jedan čovjek - Slobodan Milošević, ali mi nismo kao on, mi smo fini, rešite se njega i sve će biti u redu".
To, naravno, nije delovalo, jer je dijagnoza problema bila pogrešna, navodi ta grupa.