Pčelinja demokratija na delu

On je, prateći ponašanje pčela, detaljno opisao način odlučivanja koji koriste pčele (Apis mellifera) kad treba da donesu odluku "života ili smrti kakav je izbor lokacije za formiranje novog roja", napisao je profesor Silej.

Kad postojeća košnica (ili gnezdo u drvetu ili pećini) postane "prenaseljeno", dve trećine pčela-radilica i stara kraljica je napuštaju i privremeno se smeštaju na najbližem drvetu. U narednih nekoliko dana, više stotina "pčela-skauta" kreće u izviđanje mesta za novo stanište i u "uži izbor" odrede između 10 i 20 potencijalnih lokacija u široj okolini.

U međuvremenu, svaki put kad se neka od skauta vrati "sa terena", specifičnom igrom saopštava da je pronašla potencijalno stanište.

"Pčela-skaut dužinom igre koja se sastoji od širenja i skupljanja krila i okretanja u raznim pravcima saopštava svoje mišljenje o kvalitetu lokacije. Ona raspolaže urođenom sposobnošću da proceni kvalitet pronađenog mesta i pošteno iznosi svoj utisak ali ako sumnja u svoj izbor, njena igra neće biti razdragana" - otkrio je profesor Silej.

Međutim, druge pčele-skauti ne uzimaju ovo mišljenje zdravo za gotovo i odmah formiraju "komisiju" koja će obići lokaciju i, ustanove li da je njihova koleginica bila skromna i sumnjala u svoj kriterijum, na povratku u roj članice "komisije" takođe igraju.

Najbolja odabrana lokacija izaziva temperamentnu igru i njena popularnost među skautima brzo raste. Najpopularnije potencijalno mesto za novo rojenje postaje ono koje poseti najveći brojh pčela sledeći procene većine skauta.

Ljudi bi mogli, posmatrajući pčele, da nauče mnogo o demokratskom donošenju odluka, uveren je Silej, i u svojoj zanimljivoj knjizi, zaključuje:

"Ako pripadnici iste grupe imaju zajednički interes, kao pčele u roju, onda je za donošenje dobre kolektivne odluke neophodno da se u grupi nalaze članovi koji različito misle ali i nepristrasan lider a sve to će osigurati otvorenu i korisnu debatu u interesu zajednice"...