Poznat šef za koordinaciju tajnih službi
Formalno, kako navodi ''Blic'',Rakić nema ovlašćenja da rukovodi radom tajnih službi, već samo koordinira njihovim radom, jer u nekim situacijama ili operacijama njihov rad se prepliće i ponekad se gubi jasno razgraničenje nadležnosti, čime je onemogućena i jasna odgovornost. Rakićeva pozicija nije, međutim, novina. Ovu poziciju preuzeo je po automatizmu još pre dve godine, kada je donet Zakon o obaveštajnim službama, podseća beogradski list.
Taj zakon definisao je ulogu Saveta za nacionalnu bezbednost, osnovanog 2006. godine uredbom Vlade. Isti zakon propisuje da je šef kabineta predsednika države ujedno i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.
Savet za nacionalnu bezbednost po tom Zakonu okuplja najviše državne funkcionere važne za nacionalnu bezbednost. To su predsednici Republike i Vlade, ministri unutrašnjih poslova, odbrane i pravde, načelnik Generalštaba i direktori obaveštajno-bezbednosnih službi. To telo razmatra sva pitanja od značaja za nacionalnu bezbednost.
Biro za koordinaciju obaveštajnih službi operativan je od donošenja zakona i čine ga tada, kao i danas, šefovi Bezbednosno-informativne agencije, Vojne bezbednosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i šef kabineta predsednika države. Biro treba da olakša zajednički rad službi. Pre usvajanja tog pomenutog zakona u Srbiji je delovalo pet obaveštajnih službi.
Uz navedene, to su bile i Služba za istraživanje i dokumentaciju i Služba bezbednosti spoljnih poslova, pri Ministarstvu spoljnih poslova. Novi zakon te dve službe više ne prepoznaje, zaključuje Blic.