Ko je Tadićeva bivša žena?

O manastirskom životu Veselinke Zastavniković smo pisali ranije, a prijatelji iz mladalačkih dana otkrivaju kakav je bio njen život u Osijeku.

"Natprosečno inteligentna, ambiciozna, lepa, zgodna, borac za pravdu, revolucionarka, buntovnica", tim rečima Veselinku Zastavniković, prvu suprugu predsednika Borisa Tadića, a danas monahinju u Peći, opisuju njeni osječki prijatelji iz gimnazijskih dana.

"Od prvoga dana Vesela, kako smo je zvali, Jasminka i ja bile smo nerazdvojne, najbolje prijateljice i tako sve do četvrtog razreda i maturske ekskurzije u Parizu. Posle gimnazije Vesela je otišla na studije u Beograd, a ja u Zagreb, ali i dalje smo ostale dobre prijateljice, komunicirale, viđale se u Osijeku", rekla je Jasenka Denin, danas direktora Pučkog otvorenog učilišta u Osijeku, koja o svojoj prijateljici ima samo reči hvale, iako se od 1991. godine nisu ni čule ni videle.

"Rat je učinio svoje i naša je komunikacija prestala. Čuli smo da se zamonašila, i to je za sve nas koji smo je poznavali bio veliki šok. Naime, ona je bila veliki protivnik vere i svega što je vezano uz veru, na šta je možda uticalo i vaspitanje jer joj je otac bio oficir. Ona nije bila, kako bih rekla, običan ateist ili agnostik, nego baš protivnik vere i utoliko mi je njena odluka da se zamonaši još čudnija", nastavlja Jasenka svoja sećanja.

Kako je upoznala Borisa   Prema rečima Jasenke Denin Veselinka i Tadić su se upoznali u Beogradu. Kaže da su zajedno dolazili u Osijek i viđali sa njenim prijateljima. Izdržavali su se tako što je Boris prodavao knjige, a Veselinka pravila lutke punjene hranom za ptice. "Nikad se nisu žalili, bili su dobar i srećan par. Mislim da je on bio njena najveća ljubav", priseća se Jasenka. Ona dodaje da su Vesela i Boris bili najlepši par koji je u životu videla. "Oboje su bili prelepi i prezgodni. Uostalom, on je i sada šarmantan muškarac, a i na njoj se, prema slici iz novina, vidi da je još lepa".

Ona kaže da su pre pet godina pokušali da dođu do nje i pozovu je na proslavu godišnjice mature, ali u tome nisu uspeli.

"Znam da je naš bivši gradonačelnik, a danas hrvatski ambasador na Kosovu Zlatko Kramarić, kad je došao tamo, pokušao da stupi s njom u kontakt, no ona je poručila da ne komunicira ni sa kim iz spoljašnjeg sveta, pa čak ni s roditeljima. Kramarić nije išao s nama u razred, ali smo bili ista generacija i nas troje smo bili u uredništvu školskog lista", ispričala je Jasenka Denin.

Jasenka Denin kaže da je Veselinka bila vrlo talentovana za novinarstvo, filozofski nastrojena i buntovnik. 

"Bila je filozofski nastrojena i s njom se moglo razgovarati o raznim temama na visokom nivou, ali je bila i buntovnik i revolucionar, što je posle pokazao i njen život jer je učestvovala u brojnim demonstracijama i bila pritvarana. No, za nas je bila prekrasna osoba i prijateljica". 

Porodica Zastavniković kao iz Kusturičinih filmova    Bivša komšinica Veselinke Zastavniković priča kakav je bio suživot sa tom porodicom u Osijeku.   "Živeli smo u zgradi u kojoj je nekada bio ustaški stožer u čijim su podrumima netaknute stajale tamnice, bunar s kamenom u koji su bacali komuniste. Vesela je bila jedna od najozbiljnijih devojaka koje pamtim.   Neverovatno lepa, stasita na crnogorsku lozu svoje majke Kosane, a žilava na ličku oca Ljube kojeg pamtim kao prgavog, ali dobrog čoveka.   Porodica Zastavniković mi je iz ove perspektive najsličnija onima iz Kusturičinih filmova: živopisan deda koji je umro na pragu stote, i to samo zato što je pao u neku rupu na putu. Svaki dan došao bi k nama u kuhinju, koja je bila epicentar života, seo i recitavao barem 45 minuta uvek istu "epsku", nižući deseterce bez greške. Najveća fora nama deci bila su njena dva braća iz Londona.     Zvali smo ih Englezi. Kada je izbio rat Vesela je već živela u Beogradu. Njeni su ostali u Osijeku sve do pada Vukovara kad je otac pobegao u Srbiju. Majka joj je, koliko se sećam, bila pokojna. Brat Mićo je pak, kao vrstan folkloraš, bio u vreme opšte mobilizacije na turneji u Njemačkoj i tamo je jednostavno ostao. Bili su, kako se to tada govorilo, pravoslavci, a Osijekom su tada harale opasne grupe. Mićo se nije vraćao sve do 2006. kada je došao s ocem da vidi šta je s njihovim četvorosobnim stanom. Stan je bio zauzet. Tek posle rata stigao je do nas glas da je Vesela postala kaluđerica. I sada kad razmišljam o tome čini mi se kao logičan kraj osobe čiji mi se život uvek činio kao da je iz romana.