PETREŠ
Pita se i da li su se ranije drugačije zvali kad ih nema mnogo: "Prije moj djed i otac nisu puno pričali o Petrešima pa me sada interesuje da mogu svojoj djeci reći."
Prezime Petreš je zaista retko i u Bosni se susreće krajem 19. veka samo u okolini Banjaluke i to (prema popisima Pravoslavne crkve) u parohiji Blaško, koja obuhvatala i okolna sela, među njima i Jaružane. U obliku Petraš - uzimamo ga u obzir jer je, izgleda, slične osnove Petreš - susreću se u još jednoj parohiji kod Banjaluke, u Gradini, ali sa slavom Nikoljdan.
Daljim istraživanjem ustanovili smo da drugde nema ni Petreša ni Petraša, ali da je isto vreme bilo Petrušića i to u više mesta u Bosni i sa različitim slavama.
Petrušići sa slavom Sv. Arhiđakon Stefan su oko Dervente i Maglaja, u Brusnici i Vozući. Petrušići kod Prnjavora u Vijačanima slave Đurđevdan, a u Štrpcima Ilindan. U Sokolovićima, kod Rogatice, slave Đurđevdan, u Zenici i Drageljima, kod Gradiške - Nikoljdan, a u Banjaluci - Trojicu ili Duhove. U Cerovici kod Tešnja slave Časne verige Sv. apostola Petra.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti - dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu - redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi - ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu - vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici etnolozi mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo, ali je moguće da je oblik Petreš nastao od Petrus (na grčkom Petar). Petrus je cincarsko ime, a Cincari su se, kao zanatlije i trgovci, krajem 18. veka naseljavali po Bosni. M. Filipović navodi da su Petrušići, ili Petrusi, u Banjaluci - Cincari, kao i to da se neki njihov predak doselio u drugoj polovini 18. veka i držao han na Sitnici.
U Sarajevu se 1682. godine pominje Petar Grk, kalajdžija i trgovac. Svi Cincari koji su dolazili kao samci u Bosnu, obavezno su se kao pravoslavci ženili Srpkinjama, pa tako i pomenuti Petar ili Petrus. 1906. godine u Sarajevu je umro ugledni Srbin, poreklom Cincarin, Petro Petrović-Petrakija, rodom iz Korče kod Moskopolja (čuvenog cincarskog trgovačkog i zanatskog centra na Balkanu) čije je prvobitno prezime bilo Ekonomul (posrbljeno Ikonomović).
Druga bitna činjenica koja upućuje da su Petreši bili Cincari jesu mnogobrojne i različite slave. Pošto su kao pravoslavni živeli pod uticajem grčke crkve i kulture, oni nisu imali slavu, nego imendan. Dolaskom u srpsku pravoslavnu sredinu oni su poprimali sve srpske običaje i nisu se razlikovali od svoje sredine. Da bismo, međutim, tačno odredili poreklo ovog prezimena treba zagledati u arhivski materijal, a to sada nije moguće.
Uzgred, za Petra Kočića - pisali smo da su i Kočići, koji su se pribili uz gačanske Maleševce, poreklom Cincari, u stvari najstariji Srbi na Balkanu - od milja su zvali Petrašin.