Dvadeset godina od ujedinjenja dve Nemačke
To je bio istorijski događaj, ne samo za Nemce, nego i za međunarodnu zajednicu. On je i formalno označio kraj "hladnog rata" između zapada i Istoka, odnosno blokova.
Simboličan zaokret se zapravo desio godinu dana ranije kada je između 8. i 9. novembra 1989. godine srušen 156 kilometara dugi Berlinski zid koji je skoro tri decenije delio taj grad i zemlju na istočni i zapadni deo.
To je bila "gvozdena zavesa", simbol dubokih političkih i vojnih podela između dva bloka, NATO-a i Varšavskog ugovora.
"Taj datum (9. novembar 1989. godine) kada je srušen Berlinski zid je najlepši dan u istoriji Nemačke... Mi nikada nećemo zaboraviti naše susede i saveznike koji su omogućili ujedinjenje dve Nemačke", izjavila je kancelarka Angela Merkel povodom obeležavanja 20. godišnjice pada Berlinskog zida.
Ujedinjenje dve Nemačke dočekano je sa olašanjem i nacionalnim romantizmom i u Bonu i u Berlinu. Ali uklanjanje stvarnih granica i podela između bogatog zapada i siromašnog istoka nije išlo ni brzo niti glatko, kao što se to u početku verovalo. Taj proces nije okončan ni posle dve decenije.
Među Nemcima se i dalje poteže pitanje: da li je to bilo stvarno ujedinjenje dve države ili je zapadna Nemačka pripojila državu na istoku.
"Ujedinjenje je bila želja većine tadašnjih istočnih Nemaca. Ujedinjenje nije bio 'anšlus', kako ga neki opisuju i danas", objasnila je nedavno kancelarka Merkel upotrebivši pri tom taj izraz koji je obično dovođen u vezu sa Hitlerovom aneksijom Austrije 1938. godine.
Kada ona to kaže treba joj i verovati, jer je rođena u istočnoj Nemačkoj, tamo je i školovana. Političku karijeru je napravila posle ujedinjenja dve države. Anketa koju je početkom septembra sprovela dobrotvorna organizacija Narodna solidarnost potvrdila je da proces stvarnog ujedinjenja još nije okončan: 11 odsto ispitanih na zapadu i devet odsto na istoku i danas "žali za zidom".
Studija je takođe pokazala da se četvrtina građana na istoku još ne oseća "kao pravi građani Savezne Republike Nemačke". Ali i pored toga 60 odsto anketiranih je reklo da ne bi želelo da se točak vremena vrati unazad, na period pre ujedinjenja, a istraživači dodaju: na istoku Nemačke "postoji stalna, rastuća identifikacija sa Saveznom Republikom Nemačkom".
Pad "gvozdene zavese" je i na međunarodnom planu imao jak uticaj: otvoren je dijalog između istoka i zapada, počela je da se stvara klima poverenja i saradnje.
Ujedinjenje dve Nemačke je, takođe, podstakao proces brisanja granica unutar zapadne Evrope koji je1985. godine otpočeo potpisivanjem Šengenskog ugovora.
U godinama koje su usledile uveden je bezvizni režim, ne samo unutar EU, nego i sa državama koje su na putu integracija sa Unijom.