Krajina brani Kepa

Gospodin Evat ne krije zadovoljstvo što će do pretresa proći svega dva meseca.

Klajv Evat i Rodžer Rasmasen u sredu pred sudom

- Ovo je bilo neuobičajeno brzo - kaže barister.

Branioci traže da Federalni sud donese odluku o Vasiljkovićevom oslobađanju. U dokazivanju svog zahteva oni se pozivaju delom na argumente koji su ranije iznošeni. Navodi se, tako, da nema optužnice protiv njihovog klijenta već da ga Hrvatska traži zbog istrage, sa mogućnošću vođenja krivičnog procesa protiv njega na hrvatskom

Pet odgovornih za hapšenje

Advokatska kancelarija Hoking, koju na sudu zastupaju Klajv Evat i Rodžer Rasmasen, navodi listu od pet odgovornih za hapšenje i zatvaranje njenog klijenta. To su, prema dokumentu uručenom sudu, ministar unutrašnjih poslova Brendan O'Konor, drugi je glavni pravobranilac Komonvelta Robert Meklilend, na trećem mestu je Republika Hrvatska, na četvrtom odgovorna osoba zatvora "Silvervoter", a na petom bivši ministar pravosuđa i carine Kris Elison. Njima je Federalni sud dao rok do 15. oktobra da dokažu valjanost odluke po kojoj je australijski državljanin Dragan Vasiljković, odnosno Danijel Sneden, stavljen iza rešetaka.

sudu.

Advokati su ovog puta dodali dve nove činjenice za koje smatraju da su od presudnog značaja, iako ih dosad nije uočio niko od njihovih prethodnika. Jedna je, kako oni tvrde, da Hrvatska sumnjiči Vasiljkovića za navodna krivična dela počinjena u junu i julu 1991, kao i februaru 1993. godine.

"U zahtevu za izručenje kaže se da se ovo dogodilo na području koje je bilo pod Autonomnom pokrajinom Krajinom (SAO) i/ili Republikom Srpskom Krajinom (RSK). Oni ne sumnjiče da je delo počinjeno na području koje je onda bilo pod jurisdikcijom Republike Hrvatske", navodi se u novom podnesku.

Drugi argument u korist njihovog klijenta je nalaz do kojeg su došli advokati analizirajući hrvatske propise od 1991. godine pa kasnije. Tu su našli da krivična dela za koja Hrvatska traži Vasiljkovića nisu postojala u tamošnjim propisima u vreme kada su navodno počinjena.

Ono za šta njega terete, prema Narodnim novinama, našlo se u krivičnom zakonu koji je stupio na snagu marta 1993. godine, a datumi koji se na njega odnose stariji su od tog i potpadaju pod raniji dokument: Zbirku krivičnih propisa u kojima tih prestupa nema.

To je ključni dokaz zašto Vasiljković ne treba da bude izručen, smatraju advokati.
Ova advokatska kancelarija dosad je Vasiljkovića zastupala jedino po tužbi za klevetu koju je on podneo protiv izdavača lista "Australijen" (tužba je odbačena, a njegova žalba je na sudu 11. novembra). Zanimljivo je da se sada ovi branioci bave i borbom protiv ekstradicije, koju su dosad vodile druge advokatske grupe.

Hrvatska nije pravni naslednik Jugoslavije

- Po australijskim propisima, ne može se izručiti za nešto što nije bilo u zakonu, ne postoji retrospektivni zakon - kaže za "Vesti" gospodin Evat.
Prema braniocima, hrvatska strana je ranije objašnjavala da to jesu krivična dela, jer su bila sadržana u zakonu bivše Jugoslavije.
- Ali onda tu nema Hrvatske, ona ga traži, a ona nije pravni naslednik Jugoslavije - objašnjava gospodin Rasmasen.

- Mi smo na početku skinuti sa ovog dela odbrane - jednostavno kaže gospodin Evat. - Koncentrisali smo se na slučaj klevete.

On, međutim, ne skriva pitanje koje ga, kaže, muči već više meseci. A to je da je njihovim prethodnicima promakla ovako važna činjenica.

- Možda je bilo previše advokata - kaže on.

Rodžer Rasmasen objašnjava:

- Mi smo pre nekoliko meseci pažljivo proučavali slučaj Čarlsa Zentaja (odbačen mađarski zahtev za izručenje).

I tamo smo našli sličnosti. Takođe, u jednom momentu, naišli smo na podudarnost u vezi sa propisima.

- Nadamo se dobrom ishodu - veli gospodin Evat.