Srbija se seli u Beograd
Slobodan Petrić (27) iz Valjeva završio je Saobraćajni fakultet u roku i nadao se da će u rodnom gradu lako naći posao. Međutim, meseci su prolazili, a Slobodana nisu zvali ni iz jednog preduzeća ili firme gde je konkurisao. Rešio je da dođe u Beograd i za svega mesec dana zaposlio se u firmi “Telefon kabl”.
"Volim Valjevo, u njemu sam odrastao. Želeo sam da tu i ostanem, radim i osnujem porodicu. Eto, sada sam u Beogradu, imam lep posao i platu, oženio sam se. Moja budućnost je ovde", priča Slobodan.
On je samo jedan od desetine hiljada stanovnika koji godišnje dođu u Beograd u potrazi za poslom. Najveći broj među pridošlicama čine redno najproduktivniji ljudi starosti između 30 i 40 godina, i naravno studenti. Svi oni Beograd vide kao grad u kojem mogu da “žive normalno”.
U Beograd se godišnje, u proseku, doseli između 16.000 i 25.000 ljudi. Gradska infrastruktura to sve teže podnosi. Svakodnevna slika grada su nesnosne gužve u gradskom prevozu, domovima zdravlja i drugim gradskim ustanovama, povećano zagađenje, nezaposlenost i tražnja za stanovima i kućama. Stiče se utisak da su kapaciteti Beograda već premašeni.
Bela kuga reguliše "gužvu"
Uz svo doseljavanje, Beograd neće, prema očekivanjima statističara, u narednoj deceniji preći dva miliona. "Veliki je negativan prirodni priraštaj. Mi godišnje izgubimo trista naselja. Ipak, u slučaju kada bi broj doseljenika rastao svake godine, mogli bismo da očekujemo da za nekoliko decenija Beograd poprilično isprazni Srbiju", ističe Radmila Vićentijević, načelnica odeljenja društvenih delatnosti i ekonomskih aktivnosti gradskog Zavoda za informatiku i statistiku. |
Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda, kaže da će u Beogradu, i pored masovnih doseljavanja, u narednih deset godina biti mesta za nove stanovnike, ali oni neće u svim opštinama imati na raspolaganju i zemljište i infrastrukturu kao što su vodovod, kanalizacija i saobraćaj.
"Urbanistički zavod je napravio planove, vizije budućnosti, kojima je računao na sve veći broj stanovnika. Imamo još hiljade kvadratnih metara koje tek treba da iskoristimo. Ipak, jedina opština sa kapacitetom i zemljišta i infrastrukture je Novi Beograd, dok u drugim delovima grada obavezno nedostaje jedno od ta dva. Centar grada ima veliku gustinu naseljenosti, pa i nedovoljno preostalog zemljišta, razvijeni i gust saobraćaj. S druge strane, u prigradskim naseljima ima dovoljno zemljišta, ali ne i infrastrukture", kaže Gligorijević.
Normalno je da priliv novih stanovnika povećava konkurenciju na tržištu rada.
"Poslodavca ne zanima da li prima radnika rođenog u Beogradu ili unutrašnjosti. S ekonomske strane, doseljenici generalno jačaju Beograd, povećavaju gradski budžet i pimoravaju nadležne da brže razvijaju infrastrukturu grada. Druga je priča što je to loše po Srbiju, koja se prazni", objašnjava ekonomista Goran Nikolić.
On kaže da je budućnost unutrašnjosti Srbije pesimistična jer bi se uskoro moglo desiti da se baš sve slije u Beograd.
"Rešenje je u premeštanju investicija u druge gradove širom Srbije. “Jura” je u Rači zaposlila 1.200 ljudi, kao i nemački “Felke” u Leskovcu. Stimulišemo investitore po radnom mestu do 10.000 evra. Privući investitore nije lako, potrebno je napraviti i putne mreže. Niko neće ulagati u mesta bez razvijenih saobraćajnica", kaže Nikola Papak, savetnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja.