Turska sprema agente za Balkan

Među jezicima koji se traže jesu: albanski, bugarski, makedonski, grčki, ruski, hebrejski, kurdski, jermenski, arapski, kineski, farsi, gruzijski i kurdski, pišu turski mediji. Oni navode da će Turska dati veliki značaj obaveštajnoj aktivnosti u određenim državama u regionu.

Dževad Galijašević, predsednik Fonda za humanitarno pravo BiH i ekspert za terorizam, kaže da takve najave nedvosmisleno potvrđuju planove Turske da bude geopolitički dominantna sila na Balkanu.

- Upravo zato se među jezicima nalaze albanski, makedonski, bošnjački, ali i jezici s područja bivšeg SSSR. Turska ima planove, ali to nije Ataturkova sekularna Turska, već ona koja svakodnevno pravi nove kompromise sa islamistima. Rukovodstvo Turske, da bi pomerilo sebe u islamskom svetu, nalazi opravdanje za svoju islamizaciju. Nažalost, sve to odvija se uz znanje američke vlade i podršku Stejt departmenta - naveo je Galijašević.

Loša poruka za RS   Dušanka Majkić, predsjedavajuća Doma naroda parlamenta BiH, rekla je da je interesantno da se informacija "o turskim agentima" pojavila istovremeno kad je i Sadik Ahmetović najavio da će Ministarstvo bezbednosti BiH popunjavati kadrovima iz Srbije i Hrvatske. - Ako je istina da Turska angažuje ljude koji govore jezik kojim se priča u BiH, pitanje je spremaju li se za neke obavještajne aktivnosti u ovoj zemlji. Ako je tako, onda je to loša poruka svima koji žive u RS jer znamo da simpatije te zemlje idu prema Bošnjacima - rekla je Majkićeva.

On je ukazao na to da Turska odnose na Balkanu želi da uspostavlja u odnosima sa Rusijom kako bi istisnula Evropsku uniju s ovih područja, ili barem minimizirala uticaj Brisela.

- Čak i ako EU formalno bude tu, neće moći da predvidi ili spreči nijednu krizu. Turska želi da tretira BiH kao zemlju u kojoj ima muslimana preko kojih može ispoljiti svoje aspiracije. To izaziva zabrinutost kod Srba i Hrvata. Rusija ne čini taj korak, ne vraća se obaveštajno na ovu teritoriju, iako jeste prisutna. Rusija više dolazi ekonomski i preko investicija želi snažnije da deluje na Balkanu - rekao je Galijašević.

On kaže da je obaveštajno prisustvo u nekoj zemlji uvek važno jer iza nje stoji službena politika.

- Područje obaveštajnog rada veoma je široko. Podrazumeva delovanje u sferi ekonomije, bezbednosnih službi na terenu, razmenu informacija i saradnju, ali i uticaj na političke krugove u zemlji. Kad se to sabere, zaključak je da se tada mogu izazivati ekscesne situacije u zemlji, nasilje, može se podsticati i finansirati sve što ostvaruje ciljeve Turske - istakao je Galijašević. 

Američka procena i podrška   Darko Trifunović Darko Trifunović, profesor beogradskog Fakulteta bezbednosti, smatra da se Turska polako, ali sigurno vraća u igru na Balkanu, uz svesrdnu pomoć SAD, kao svojih najjačih i najvažnijih zaštitnika. - Turci nezaustavljivo šire svoj uticaj na jugoistoku Evrope. Obaveštajni sektor tek je kap u moru turskih planova za ovaj deo, ali i kompletnu Evropu u budućnosti. Na ovaj korak SAD su se odlučile posle procene da je za njih, ali i za Evropu, prihvatljiviji turski radikalni islamizam u odnosu na saudijski - naveo je Trifunović.