Kosovo uskoro u Savetu Evrope

- Što se tiče SE, procedura je praktično završena i uskoro, očekuje se formalni prijem, dok je za Oebs procedura u toku - kaže diplomatski izvor "Vesti" u Briselu.

Šta da se radi: Dušan Bataković i Boris Tadić

Član parlamentarne delegacije Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini SE narodni poslanik Željko Ivanji (G17 plus) smatra da za sada nema izgleda da Kosovo bude primljeno u SE i da je on skeptičan. Ipak, priznaje, teorijske šanse postoje.

Sve je moguće: Željko Ivanji

- Podsetio bih da je poslednja Rezolucija SE o Kosovu koja je usvojena na zasedanju u junu pokrajinu tretirala u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i da se ni u jednoj rečenici ne pominje mogućnost članstva u SE.

I Rezolucija od pre godinu i po tretirala je Kosovo kao crnu rupu u Evropi kad se radi o ljudskim pravima. Ipak, teorijska šansa postoji jer je za članstvo po pozivu, što je prvi stepenik, neophodno da glasa dve trećine Komiteta ministara SE - objašnjava Ivanji za "Vesti".

Nadomak članstva u UN

Mada je nedavno ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović omalovažio mogućnost prijema otcepljene pokrajine u Savet Evrope, za poznavaoce međunarodnih organizacija, članstvom u ovu organizaciju Priština će za stepenik više povećati šanse za prijem u Ujedinjene nacije, što je i glavni cilj albanskih separatista.

Savet Evrope ima 47 država članica i svaka ima svog predstavnika u Komitetu ministara. S obzirom da su 33 države priznale nezavisnost Kosova, one bi mogle da i izboksuju članstvo u SE, jer čine neophodnu dvotrećinsku većinu.

U statutu SE ne postoji mogućnost veta, ali i pored toga u našem Ministarstvu inostranih poslova su ranije tvrdili da Kosovo ne može biti primljeno u SE ukoliko je Srbija protiv.

Tvrdi pregovarači izbačeni iz tima

Razgovori Beograda i Prištine treba da počnu početkom oktobra u Briselu i po nalogu Evropske unije biće okončani do kraja ove godine. Format i teme razgovora, kao i sastav delegacija odrediće takođe Brisel i to imajući u vidu teme kao što su struja, telekomunikacije, ugalj, vododovod i slična tehnička pitanja, saznaju "Vesti" u Ministarstvu spoljnih poslova.

- Ako srpska strana u Briselu na prvom sastanku odustane od pitanja statusnog položaja severa pokrajine i eksteritorijalnosti manastira, albanski secesionisti i njihovi svetski mentori imaće argument više za tumačenje da Srbija na mala vrata, korak po korak, priznaje nezavisnost Kosova i Metohije - kaže naš sagovornik.

Imajući u vidu karakter ovih razgovora i to da je Srbija po svemu sudeći odustala od statusnih pitanja, "tvrdi" pregovarači koji su ranije učestvovali u pregovorima u Beču nisu viđeni kao deo nove srpske delegacije. Tako se saznaje da u njima neće biti mesta za na primer, Dušana Batakovića, eksperta za statusna pitanja i za zaštitu eksteritorijalnosti manastira jer sve ukazuje na to da ta pitanja neće, bar ne u prvoj fazi, biti na dnevnom redu.

Kako "Vesti" saznaju, koordinator tima za nove razgovore je Jovan Ratković (35), Tadićev savetnik koji je studirao u Londonu i bio jedan od osnivača Organizacije srpskih studenata u inostranstvu i Otpora.

Mada je EU preuzela medijatorsku ulogu u vođenju ovih razgovora, Vašington ne odustaje od svog uticaja na razvoj događaja u čemu se sagledava i dolazak državnog sekratara Hilari Klinton 12. oktobra u Beograd.

Hilari nam zavrće ruku

Iako je Bela kuća preuzela odgovornost za ponašanje Prištine, Klintonova pre svega dolazi da izvrši pritisak na srpsku stranu.

- Ona dolazi da zavrće ruku Beogradu oko daljeg sužavanja tema za razgovor, odnosno izbacivanje statusnog pitanja - kaže izvor "Vesti".