Srbi slave ustoličenje partijarha, a Hrvati slave zločinca

U Zagrebu će od 30. septembra do 3. oktobra biti održano plenarno zasedanje Veća evropskih biskupskih konferencija (CCEE), na kom će biti obeleženo i 50 godina od njegove smrti, piše na sajtu www.glas-koncila.hr.

Stepinac je 1946. godine uhapšen po drugi put i izveden je pred sud. On je optužen da je sarađivao sa vrhom ustaške države , susreta s Pavelićem i drugim ustaškim časnicima, za prekrštavanje desetine hiljade Srba, za podstrek koji je Ustašama pružao katolički kler, za govore u kojima podstiče na molitvu za Pavelića i protivnarodnog delovanja nakon rata. Na sve optužbe, on se branio ćutanjem.

Na kraju saslušanja 3. oktobra, Stepinac je prekinuo ćutanje i održao govor. Stepinac je prekrštavanje Srba nazivao neispravnim izrazom, jer se radi o verskom prelazu već krštenih ljudi. U završnoj reči, Stepinac je ponovio da je na sve optužbe nevin, te da će istorija oceniti njegov rad. Osuđen je na 16 godina zatvora, ali mu je kasnije kazna preinačena na kućni pritvor u rodnom Krašiću.

Kardinal Stepinac je znao za zločine u logoru u Jasenovcu i zločine nad Srbima, ali ništa nije uradio povodom toga, tako da je istorija više nego adekvatno ocenila njegov ''rad''.

Stepinac je preminuo 10. februara 1960. godine u kućnom pritvoru, a neki špekulišu da je navodno otrovan.