Srljamo iz greške u grešku

Kako komentarišete izveštaj haškog tužioca Sreža Bramerca?
 

- Očekivala sam izveštaj u kome će pisati da Srbija nije ispunila obaveze prema Tribunalu u Hagu zato što je Srbija obećala 2009. da će završiti saradnju. Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić obećao je da će dati ostavku ukoliko Mladić ne bude uhapšen. Ali, ništa se nije dogodilo, Ljajić je možda dao ostavku, ali na to mesto niko nije imenovan. Srbija je morala da očekuje da će se to pitanje postaviti, ali očigledno je da nema želje da se Mladić izruči. Bramerc je verovatno došao do tog zaključka, i napisao takav izveštaj, jer sada je kraj 2010, a Srbija još nije rešila problem saradnje s Hagom, niti želi da ga reši.

Dosta se pričalo o tome da je izmena srpske rezolucije u UN rezultat dogovora za ubrzani ulazak u EU?
 

Dosta metafizike Kao neformalni početak razgovora Beograda i Prištine označava se mogući sastanak Tadića i Sejdijua? - Pozitivno je da se razgovara o problemima, pogotovo što bi taj dijalog konačno trebalo da bude usmeren na rešavanje problema građana Kosova. Vreme je da jedanput i problemi ljudi koji žive tamo dođu na dnevni red, a ne da se stalno priča o metafizičkim pitanjima.

- Mislim da to nije tačno. Zapravo je Srbija na svoj stari način veoma brzopleto povukla poteze, da bi se usprotivila namerama EU i SAD. Ona je to učinila bez konsultacija, iako je obećala da će prethodno to uraditi. Umesto toga je direktno poslala rezoluciju u UN, što su funkcioneri EU, ali i mnogi ambasadori, videli kao gangsterski gest. Date nekom tekst da pročita i umesto da sačekate njegov odgovor, vi taj isti tekst pošaljete u UN. Zato je Srbija došla u poziciju da zapravo vadi kestenje iz vatre i na kraju je morala da legne na rudu i pristane na dogovor sa EU.

Dakle, podnošenjem sopstvene rezolucije Srbija je zapravo sebi dala autogol?
 

- Naravno da je napravljena greška. O tome bi trebalo da bude razgovora unutar Demokratske stranke, o retorici ministra Vuka Jeremića prema EU, da se ustanovi kako je došlo do tog zamešateljstva. To je bio veliki promašaj. Nikakva trgovina nije bila posredi.

Tadić je parktično zaštitio Jeremića. Da li i on treba da snosi odgovornost za taj potez?
 

- Boris Tadić je predsednik Srbije, a ministar Jeremić je član Vlade. Dakle, za njega je nadležna Vlada i ona treba da odlučuje o potezima njenog člana. Međutim, kod nas stvari funkcionišu tako da se umesto u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića, o svemu odlučuje u Tadićevom. Predsednik je direktno izabrana ličnost, ali on pokazuje svoju odgovornost jer je ministar Jeremić izabran na njegov predlog.
 

Nema ubrzanog puta - Za Srbiju nema ubrzanog puta ka EU. Ona mora da zadovolji sve uslove, baš kao i druge zemlje. Osim ispunjanja obaveza prema Hagu, što više bude radila na reformama, borbi protiv koripcije, usavršavanju institucija, od toga zavisi koliko će brzo ići ka EU. Neke zemlje su čekale i 14 godina, a mi smo već 10 godina izgubili jer ne sprovodimo reforme, ne donosimo evropske zakone i sve radimo sporo - ocenjuje Pešićeva.