Trifković: Srbi ponovo pod Turcima

Srbija postaje država s ograničenim suverenitetom ne samo u odnosu na zapadne mentore i protektore vladajuće koalicije, već i u odnosu na neoosmanlijsku vladu u Ankari, dodaje Trifković.

Da li se s neosmanizmom mogu povezati muslimanski zahtevi za autonomijom u raškoj oblasti?
- Na 500.000 kvadratnih kilometara Balkana danas živi oko 60 miliona ljudi. Pravoslavni hrišćani - Grci, Bugari, Srbi i slovenski Makedonci imaju tanku većinu, jedva iznad 50 odsto.

Muslimani - 12 miliona njih u evropskom delu Turske i približno još toliki broj Albanaca, slovenskih muslimana i etničkih Turaka van Turske - čine oko 40 odsto; dok katolika (uglavnom Hrvata) ima tek sedam odsto. Ove zajednice ne žive danas, niti su ikada živele u multikulturnom skladu.

Većina balkanskih muslimana živi u kompaktnim pojasevima teritorije duž Transverzale. Postoje samo dve značajne pukotine u tom lancu. Jedna je u istočnoj Makedoniji, a druga u trouglu Nova Varoš - Prijepolje - Pljevlja u Raškoj oblasti, duž puta i železničke pruge Beograd-Bar. Tako Sandžak predstavlja jednu od najkritičnijih geopolitičkih tačaka na Balkanu.

Za islamiste, ključna demografska pukotina duž zelenog lanca postoji u tri opštine u Srbiji - Priboj, Nova Varoš i Prijepolje. U opštinama Sjenica i Tutin Srbi postoje još samo u tragovima, a u Novom Pazaru ubrzano nestaju.

Gde je u tome uloga Turske?
- Turska je aktivno uključena u premošćavanje te kritične nedostajuće karike na koridoru zelene transverzale, uz neshvatljivu spremnost zvaničnog Beograda da joj taj posao maksimalno olakša. U odnosu na Zukorlića Turska sada lukavo igra ulogu "dobrog policajca": samo prepustite nama taj vaš problem, Erdoganova je poruka Tadiću, mi ćemo ga držati pod kontrolom kad vi to već ne možete ili ne smete.
 

Lanac do Cazina   Šta je cilj koncepta Zelene transverzale? - Da se označi dugoročni cilj ideologa islamizma, na Balkanu i šire, stvaranja geografski neprekinutog lanca većinskih muslimanskih zajednica ili zajednica pod dominacijom muslimana koji će se pružati od Turske na jugoistoku do Cazina u BiH na severozapadu, kao i da se ojača etnoreligijska samosvest među tradicionalno muslimanskim zajednicama na Balkanu.

A šta na to kaže Beograd?
- Prihvatanje institucionalizovanog prisustva Turske kao legitimnog učesnika u domaćim i regionalnim političkim procesima, pa i arbitra u njima, od strane zvaničnog Beograda predstavlja pojavu bez presedana.

Može se uporediti s ulogom SSSR-a u satelitskim zemljama istočnoevropske "bratske zajednice" pre Gorbačova.

Srbija tako postaje de fakto država sa ograničenim suverenitetom ne samo u odnosu na zapadne mentore i protektore vladajuće koalicije, već i u odnosu na neoosmanlijsku vladu u Ankari.

Notorna činjenica da za dugi niz godina nema ni govora o ulasku Srbije u EU ide naruku turskim ambicijama jer se zvanični Beograd iznenada našao bez alternativnih opcija i bez ideja, da pare ne pominjemo.

Kako na neoosmanizam gledaju Vašington, Brisel i Moskva?
- Americi odgovara da Turcima da otvoren teren na Balkanu za stvaranje sopstvene sfere interesa. Brisel Turcima nudi Balkan kao utešnu nagrada, imajući u vidu da Ankara u EU nikada neće biti primljena. Rusima, pak, odgovara strateško partnerstvo sa Ankarom pošto se Moskva nada da će turski uticaj na Kavkazu i u Centralnoj Aziji predstavljati protivtežu radikalnom vehabitskom islamu.

Muslimani uskoro većina na Bakanu   Da li je u toku islamski preporod? -Stopa demografskog rasta je negativna u svim zemljama regiona s hrišćanskom većinom, u nekima katastrofalna. Nasuprot tome, muslimani imaju najveću stopu priraštaja u Evropi, a Albanci su na vrhu liste. Ako se trend nastavi, muslimani će imati prostu većinu na Balkanu do kraja iduće decenije.