"Draža osuđen pre suđenja“

Počelo ročište o zahtevu za rehabilitaciju Draže Mihailovića

Poništenje presude i vraćanje građanskih prava Mihajloviću zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović, koji se danas nije pojavio na ročištu, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Mihailović ubijen pre uručenja presude

Profesor pravnog fakulteta u Beogradu i jedan od predlagača rehabilitacije Kosta Čavoški osporio je pravo Vukovića na učešće u postupku podsećajući da je Zakon jasno propisao jednostranost postupka i poručujući nezadovoljnima da se obrate Ustavnom sudu ako njime nisu zadovoljni.

On je podsetio da sud može spornu presudu da poništi i bez ulaženja u razmatranje političkih i ideoloških razloga za njeno donošenje, imajući u vidu niz kršenja pravnih i procesnih normi tokom suđenja Mihajloviću.

"Draža Mihajlović nije imao pravo žalbe, jer je suđenje obavljeno samo u jednom stepenu i to pred Vojnim većem. Smrtna kazna je izvršena, a da mu presuda nije ni bila uručena, a pored toga, suđeno mu je za komandnu odgovornost koja tada nije postojala u našem pravu", obrazložio je Čavoški.

Na današnjem ročištu pripadnik NOB-a i penzionisani funkcioner SUP-a Risto Vuković zatražio je od suda da mu dozvoli učešće u postupku kao protivnik predlagača, odnosno zainteresovana strana, kako bi Mihajloviću osporio pravo na rehabilitaciju.

O predlogu Vukovića, koji je sudu danas dostavio njegov punomoćnik Bajo Cmiljanić, sudsko veće odlučiće do sledećeg ročišta koje je zakazano za 29. oktobar.

Ovaj predlog je sporan jer Zakon o rehabilitaciji nije predvideo učešće suprotne strane u postupku, već jednostranost postupka s ciljem da utvrdi da li je neka presuda doneta iz političkih i ideoloških razloga.

Kako je, međutim, Vrhovni sud Srbije u sudskoj praksi zauzeo stav da sud može da sasluša zainteresovano lice ukoliko oceni da ono ima pravni interes da učestvuje u postupku, sudsko veće sudije Aleksandra Ivanovića rešilo je da Vukovićev zahtev razmotri i naknadno odluči o njemu.

Cvijanović je svog klijenta sudu predstavio kao aktivnog učesnika NOB-a, kome su poznate okolnosti iz ratnog perioda u vezi sa naredbama koje je izdao Mihajlović i aktivnosti njegovih snaga po njima.

U tom cilju je sudu dostavio navodnu naredbu Mihajlovića i izveštaj o njenom izršenju Pavla Đurašinovića.

Punomoćnik predlagača Zoran Živković ukazao je da je smrtna kazna Mihajloviću izrečena još pre suđenja, jer je u više navrata javno saopštena pre počerka procesa.

"Mihajlović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje", ukazao je punomoćnik predlagača zahteva koji je detaljno obrazložen na 70 strana.

Živković je sudu prethodno dostavio prevedenu fotokopiju dokumentacije koju je dobio od državnog sekretara Ministarstva pravde i člana Komisije za utvđivanje svih okolnosti Mihajlovićeve smrti Slobodana Homena o toku suđenja Mihajloviću.

Komisija je tu dokumentaciju dobila od britanskog ministarstva spoljnih poslova, a sud će, prema rečima sudije Ivanovića, po službenoj dužnosti nabaviti njen original do sledećeg ročišta.

Pored toga, sud je obavezao Živkovića da do sledećeg ročišta dostavi disk sa materijalom o spornom suđenju Mihajloviću, pošto disk sa 32 dokumenta koji poseduje sud nije tehnički ispravan.

Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude od 15. jula 1946. godine kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.

Dva dana kasnije 17. jula 1946. godine streljan je kao državni neprijatelj "broj jedan", a do danas nije javno objavljeno gde je i kada sahranjen.

Propratnu dokumentaciju za odluku o tom slučaju sud je nabavio od Istorijskog arhiva u Beogradu, kao i Vojnog arhiva.