Uzrok debljine u mozgu, a ne u volji

Direktor MODI-ja, profesor Majkl Kouli kaže da njihova studija ukazuje na dve jasne činjenice.

"Kao prvo, otkrili smo da hrana bogata masnoćama izoluje ćelije mozga i onemogućava im da prepoznaju signale koji govore kada treba da prestanu da jedu. Kao drugo, ta izolacija takođe sprečava povećanje potrošnje energije", objasnio je Kouli.

Rezultati istraživanja pokazali su da masna hrana podstiče preterani rast tzv. pomoćnih ćelija mozga, što sprečava povezivanje melanokortinskog sistema sa nervima koji određuju apetit i potrošnju energije.

"Ovi nervni krugovi regulišu navike hranjenja i potrošnje energije te su temelj prirodnih procesa u mozgu. Počinju se stvarati u ranim danima života, tako da ljudi razvijaju sklonost debljini čak i pre nego što pojedu prvi obrok. Debelim ljudima ne mora nedostajati snaga volje. Njihov mozak ne zna koliko su pojeli ili koliko su masnoće uskladištili, tako da ne javlja telu da prestane jesti. Time se i njihova sposobnost mršavljenja značajno smanjuje", ističe Kouli.

MODI-jev tim je četiri meseca pratio ponašanje grupe miševa i pacova i otkrio da su oni sa nervnom sklonošću ka debljini nakupili čak pet puta više ekstra težine od skupine koja je imala ćelije "otporne na debljinu".