Luksemburg: Srbija postupa mudro

- Prošle nedelje na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova rekli smo da smo raspoloženi da, posle glasanja u UN, iskoristimo trenutak da se iskorači napred. Holandija, koja još nema vladu, je izuzetak.

Međutim, Maksim Ferhagen, šef holandske diplomatije, potvrdio mi je da je spreman da razgovara sa novom vladom kako bi se Srbija našla na dnevnom redu u Luksemburgu. Lično ću da učinim sve da dođe do konsenzusa - kaže Aselborn za "Vesti".

Šta očekujete posle rezolucije UN koja se smatra kompromisom?
- Nadam se da će svih 27 zemalja u EU znati da pokaže pažnju prema stavu Beograda. Želimo omogućiti Evropskoj komisiji da donese mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

Mislim da je Srbija veoma dobro reagovala, da je u pravom trenutku našla načina da dođe u povoljnu poziciju u odnosu na EU. Pet zemalja koje nisu priznale Kosovo napravile su pomak pomogavši da se dođe do rešenja. Nadam se da će rezolucija izglasana u UN dati mogućnost da nestane podela u EU po pitanju Kosova. Ako dođe do pregovora između Beograda i Prištine, mislim da je EU sposobna da im pomogne.

Gledati unapred   Evropska integracija Srbije i balkanskih zemalja dešava se u kontekstu ekonomske krize i nerasploženja birača u EU ka proširenju Unije. Bio sam u Beogradu i u Prištini u više navrata. U interesu je ljudi sa obe strane da se gleda unapred, ka saradnji. Reč "proširenje" » EU plaši ovde javno mnjenje i potrebno je da se napregnemo da objasnimo zašto zagovaramo proširenje. U tom smislu je veoma važna slika koju zemlje Balkana daju o sebi. Recimo, Slovenci i Hrvati su veoma dobro shvatili da moraju sami da reše svoje probleme.

Mislite li da bi u budućnosti EU mogla da traži od Beograda da prizna Kosovo?
- Ne mislim da će EU uputiti takav zahtev. Vreme će samo doneti neka rešenja. Treba čekati da neke rane zacele, da se mentalitet ljudi promeni, kako u Beogradu tako i na Kosovu. Ako pogledate geografsku kartu vidite da su i Srbija i Kosovo za one koji su ga priznali, zapravo dve male balkanske zemlje. Srbija ima pred sobom perspektivu učlanjenja u EU i saradnje sa okolnim zemljama. Čuo sam neke rasprave o cepanju BiH, nadam se da do toga neće doći, to bi bilo katastrofalno za koheziju balkanskog regiona.
 

Mnogi Srbi ne razumeju zbog čega jedan kriterijum važi za jedne, a ne zna druge.
- Ne želim da se mešam. Ima sigurno argumenata koji idu u prilog Srba ali svoje razmišljanje zasnivam na činjenici da je BiH jedna zemlja. Postoji Dejtonski ugovor. Nadam se da u Sarajevu postoji ubeđenje da je BiH zajednica građana, neću reći zajednica etničkih grupa, i da je to njihova država. Ako to nije slučaj, onda to dodatno komplikuje stvari. Sada kada smo deblokirali jednu situaciju, ne pravimo odmah novi problem. To ne bi bilo dobro.

Balkan je evropski problem   Bušova administracija vršila je pritisak na države EU da priznaju Kosovo. Priština je uvek osetljivija na uticaj SAD nego EU. Da li očekujete promene s obzirom na to da su dolaskom Obame uspostavljeni nešto drugačiji odnosi između EU i SAD? To je dobro pitanje. Kako u Prištini, tako i u Beogradu treba da znaju da je od sada evropski glas taj koji treba da bude važan. Ni Amerikanci, ni Rusi, ni Kinezi neće rešiti probleme Balkana. Rešićemo ih mi Evropljani, svi mi, sa Srbijom i Kosovom i Bosnom, sa onima koji žive u regionu. Ne mislim da je do priznavanja Kosova u EU došlo na pritisak Buša, već su stvari došle u tu fazu, do svog kraja. Podsećam vas da nismo priznali "čistu' » nezavisnost Kosova, već nezavisnost pod kontrolom UN.