Mitar Mirić: Još me jure žene!

Blažen među ženama: Mitar Mirić sa obožavateljkama

- S vremena na vreme, nekoliko puta godišnje, odredim sebi dan kada ću da se napijem. Ja to radim planski, onda kada nemam nikakvih obaveza i kada sebi mogu da dozvolim trežnjenje od nekoliko dana - priznaje Mitar.
 

Kakvi ste kada se napijete?
- Nekada sam bi mnogo "lakši", ali sam vremenom postao prgav kada sam u alkoholisanom stanju. Mora mi se ići niz dlaku, ne podnosim da mi neko protivureči i bolje je tada se od mene skloniti.
 

Šta vam je rekla supruga Suzana kada ste se napili?
- Ništa, nije mogla ništa da kaže, jer nije ni znala. Kući sam se vratio tek kada sam sa sebe uklonio sve tragove pijanstva.
 

Zašto vas je onda ostavila, i to sa praznim frižiderom?
- Ko kaže da me je ostavila?! Kada me nije ostavila onda kada sam se ubijao od pića i svakakve cirkuse pravio, zašto bi me ostavila sada? Samo je otišla na koji dan u rodnu Makedoniju. Frižider je prazan jer sam ga opustošio. Kada sam sve iz njega potamanio, počeo sam da gladujem. Hoću da skinem koji kilogram pošto sam se malo ugojio.
 

Jure li vas i dalje obožavateljke?
- Jure, jure, nego šta. Zabrinuo bih se da nije tako. Ako pevača ne jure ženske - gotov je! Znači da je otpevao svoje. Mene, brate, ljudi na svakom koraku prepoznaju, pozdravljaju me, traže autogram... Ne moram ja da uđem na "Farmu" i muzem krave da bih bio popularan. Jadni oni koji su spali na to da moraju u rijaliti programima da zarađuju koju kintu!
 

Koliko vi zarađujete?
- Ne kao nekad, ali nije loše. Neću sad da se frljam tamo nekim sumama, kao moje kolege. Muka mi je od njihovog hvalisanja i priča o "avionima i kamionima". Znate, sad pravim jednu terasicu na kući u Ugljeviku. Ništa posebno, dva sa dva - četiri kvadrata. Da sam kao kolege, raspalio bih priču da pravim terasu od dva kilometra.
 

Priča se da bežite sa tezgi. Dođete, pa zbrišete krišom! Zašto?
- Ovo su skroz luda vremena, ljudi su načisto poludeli. Dešava se da ne uzmem pare unapred, pa onda dođem na tezgu par sati ranije. Ako gazda krene da vrda i ne da pare pre nego što počnem da pevam, od posla nema ništa. Onda se lepo okrenem i odem. Naravno, pazim da me ljudi ne vide, da ne ispadne kako sam ja nešto kriv...

Tako je bilo nedavno u Bihaću. Dva sata sam čekao pare, kada sam video da od toga nema ništa, otišao sam. Ima danas svakakvih gazda, ispale pevača za lovu čas posla, a ja ne dam da me iko pravi budalom.