Carigrad pomogao zaverenicima

Tako su Rusi bili ubeđeni da iza svega stoji Miloš Obrenović, a austrijski obaveštajci kao novog kneza pominjali "sovjetnika" Iliju Garašanina, ali i Đorđa Karađorđevića. On je bio sin Alekse, najstarijeg Karađorđevog sina, i zet srpskog bogataša Miše Anastasijevića, Kapetana Miše.

Budući da je Carigradu odgovarala Srbija rastrzana aferama, Porta je i te kako mogla da stoji iza svega, naročito ako se ima u vidu neobično ponašanje srpske Vlade kada je zavera otkrivena. Hapšenja su bila spektakularna, sa sve konjičkim i pešadijskim odredima.

Uhapšenici su sprovođeni ulicom u po bela dana, ali, umesto da budu dovođeni na suđenje, sudije su išle na uviđaj u tamnicu, i u prvi mah sve osudile na smrt.

Međutim, Porta je insistirala da se presuda preinači na robiju, što je knez morao da prihvati. Iako je Tenkina zavera propala, posledice su sezale daleko. Vlada je pokušala da razori svog protivnika i suvladara Savet tako što je neke članove prinudila na ostavke, druge ucenjivala penzijom ako se ne pokore.

Iliji Garašaninu, koji je tada bio u Parizu, traženo je da pošalje pismenu ostavku, ali je on odbio da se njegovo napuštanje Saveta vezuje sa Tenkinom zaverom. Vlada ga je ostavila, strahujući da se ne uvuče u još neku aferu, što bi, znalo se, bilo loše primljeno u Francuskoj.

Toma Vučić Perišić, čiji su ljudi bili agent Miloš Mrcailović, koji je pronašao atentatora, i jedan od osuđenih zaverenika Radovan Damjanović, naglo je otišao u Italiju "na duže lečenje".

Kako je srpskim poslanicima u inostranstvu i špijunima javljeno iz Beograda da Vučić ipak nije umešan u aferu, oni protiv njega nisu ništa preduzeli. Ipak, i dalje je izgledalo da je knez Aleksandar Karađorđević gospodar situacije.