Kapitalizam se vraća na Kubu
U saopštenju sindikata se navodi da će se vremenom broj radnih mesta u državnoj sferi smanjiti za više od milion, a da će, s obzirom na nastojanja o povećanju efikasnosti, u državnom sektoru biti otvoreno samo veoma malo novih mogućnosti za zaposlenje.
Krajem prošle godine u državnom sektoru Kube bilo je zaposleno više od 85 procenata radne snage te zemlje, odnosno, više od pet miliona ljudi. "Naša država ne može i ne bi trebalo dalje da održava firme, proizvodne jedinice, usluge i budžetske organizacije koje naduvavaju platne spiskove i gomilaju gubitke koji su štetni za privredu“, navodi se u saopštenju sindikata.
"Mogućnosti za nova radna mesta biće proširene novim formama nedržavnog zapošljavanja, između ostalog, i iznajmljivanjem imovine u vidu zadruga i samozapošljavanja, što će u narednim godinama obuhvatiti na stotine hiljada radnika", istuču sindikati.
Plan otpuštanja radnika predstavlja najznačajniju reformu koju predsednik Kube Raul Kastro preduzima od prezimanja moći od svog brata Fidela 2006. godine.
Istovremeno je to najveće pomeranje smerom ka privatnom preduzetništvu od 1968. godne kada je, nasuprot tome, bilo podržavljeno desetine hiljada privatnih malih preduzeća sa pet do osam zaposlenih. Na Kubi trenutno u privatnom sektoru radi samo 591.000 ljudi, a većina od njih su samostalni poljoprivrednici.
Otpuštenim ljudima će, prema tim izvorima, biti ponuđena alternativna radna mesta, a ukoliko ni jedno ne prihvate, dobijaće primanja za nezaposlene u visini 70 procenata plate, ali ne duže od tri meseca.
Neće, međutim, biti potpuno prepušteni svojoj sudbini, jer svi Kubanci imaju besplatno školovanje i zdravstvene usluge, dobijaju životne namirnice po subvencionisanim cenama i plaćaju zakupninu samo do visine 10 procenata prihoda glavog hranioca porodice, podsećaju agencije.