Kompromis za podelu Kosmeta

- Po prvim međunarodnim reakcijama vidimo da je reč o ozbiljnom koraku Beograda, pa ostaje da se vidi hoće li Brisel "izgurati" kompromis svih svojih članica i odgovoriti Srbiji pomakom u evropskim integracijama - kaže Nikolić u intervjuu za "Vesti".
 

Može li da se desi da se ponovo aktuelizuje saradnja sa Tribunalom?
 

Zukorlić se igra vatrom Može li osetljivo pitanje Kosova da se prelije na Sandžak, gde se poslednjih dana zakuvava situacija? - Muftija Muamer Zukorlić je očito procenio trenutak za pritisak jer je Srbija, zbog mnogih stvari, osetljiva i smatra da sada najviše može da dobije. Procena mu je možda tačna, ali on mora da zna da nije dobro to što radi, jer požar može da bukne u ružnom pravcu.

- Mada smo videli da su se države članice usaglasile oko teksta Rezolucije o Kosovu. Pitanje je koliko je EU u stanju da uspostavi jedinstvenu spoljnu politiku i da li će Holandija ponovo da zaustavi proces integracija Srbije zahtevima za izručenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Dodatna uslovljavanja iz Brisela ne bi bilo pametna u ovom trenutku kada je Srbija, inače vrlo osetljiva na unutrašnjem planu, pokazala volju za saradnjom. Pored ovog kompromisa oko Rezolucije, Srbija je prethodnih godina napravila još bar desetak kada je reč o Kosovu, a koje EU nije prepoznala.
 

Na koje kompromise mislite i zašto ih Brisel nije prepoznao?
 

- Srbija nije poslala policiju i vojsku na Kosovo, mada je imala pravo po Rezoluciji 1244. Čak je smirivala situaciju kada su se tamo dešavale ozbiljne provokacije, kao što su paljenje srpskih kuća i crkava. A, zašto Evropa nije prepoznala, mislim da nije imala strukture u Briselu koje su se ozbiljno bavile tim pitanjem. Nadam se da će aktuelna šefica diplomatije Ketrin Ešton to bolje prepoznati, jer ne može više da se reaguje batinom, već mora i bananom, pošto spoljna politika nikada nije besplatan proces.
 

Da li je usaglašavanje Beograda i Brisela oko Rezolucije u Ujedinjenim nacijama, pratili i zakulisni dogovori kojima bi Srbija dobila nešto zauzvrat?
 

Radikalizam DSS-a Rezolucija o Kosovu još jedan je razlog da opozicija napadne vlast. Može li to da uvede Srbiju u izbore? - Vidimo da poslednja istraživanja pokazuju prednost SNS u odnosu na vladajuću DS, ali najteže optužbe o prodaji Kosova i kapitulaciji stižu iz sada male DSS. Ona je na ivici cenzusa za ulazak u parlament, pa dramatično pokušava da poveća rejting. DSS je u radikalizmu prevazišla i SRS, ali joj to neće pomoći, već se mora udruživati sa jačima.

- Verovatno, jer ne bi Srbija ušla u ovoliko plaćanje računa koje je dosta košta na unutarpolitičkom planu. Zato bi bilo normalno da EU pomeri fokus, pošto batina neće još dugo imati efekta. U istraživanjima smo videli da je zbog evropske politike, raspoloženje u Srbiji prema evro integracijama sa skoro 80 odsto palo na 65, a pretnje i ucene bi ovaj procenat mogle da spuste i ispod polovine.
 

Smatrate li da je reč o obećanjima vezana za poboljšanje položaja Srba na Kosmetu ili možda nešto više od toga?
 

- Mora da bude nešto vidljivije od poboljšanja položaja srpskog stanovništva - ili njihova veoma jaka autonomija ili podela Kosova i brže evropske integracije, odnosno kandidatura Srbije za članstvo u EU već tokom jeseni.
 

Može li da se desi da posle izmene Rezolucije, Kina i Rusija uskrate podršku Srbiji?
 

- Ne verujem. Kina je iskazala svoje jasno razumevanje za potez Srbije, a Rusija nije protiv EU, ali joj sigurno smeta prisustvo SAD na Balkanu. Moskva sa EU ima dobru trgovinsku razmenu i izvoz gasa i ne smeta im dobar odnos Beograda i Brisela. U Nišu se otvara Centar za vanredne situacije koji treba da preraste u regionalni, a postignut je i dogovor o južnom gasnom toku, što su njihovi dugoročni ekonomski interesi kod nas.