Koštunica: Istakli smo belu zastavu u UN

Koštunica u intervjuu za ’’Press’’ istakao je da uspostavljanje saradnje sa Kosmetom zapravo predstavlja početak dobrosusednih odnosa sa ’’lažnom državom’’, objasnivši da se tu radi o ’’isticanju bele zastave’’.

Posle poraza u UN, sadašnja garnitura nema moralno pokriće da ostane na vlasti: Vojislav Koštunica

- Kada jedna država zvanično obavesti 192 države članice UN da je podnela predlog rezolucije Generalnoj skupštini, kao što je to uradila Srbija, a onda pod javnim ultimatumima i pritiscima promeni sva tri ključna stava podnete rezolucije, šta je to drugo ako ne isticanje bele zastave usred Ujedinjenih nacija. Jer Srbija je pod pritiscima izbacila neprihvatanje jednostrane secesije, zahtev za obnavljanje pitanja statusa pokrajine i zahtev da se Generalna skupština i na narednom zasedanju bavi kosovskim pitanjem. Istovremeno je prihvatila da se unese uspostavljanje saradnje sa Kosovom, što predstavlja početak dobrosusedskih odnosa sa lažnom državom Kosovo. Kada se pogleda istini u oči, onda je čista demagogija kada sadašnja vlast kaže da nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

Da li ćete i kakvu odgovornost tražiti za predsednika Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića i ministra spoljnih poslova Vuk Jeremića zbog „akta kapitulacije"?

- Pre svega, vlast posle ovakvog poraza i poniženja zemlje nema političkog i moralnog legitimiteta da vodi zemlju. To je naš osnovni stav, a DSS će razmotriti koje će konkretne poteze povući kada je reč o odgovornosti vlasti za sve ove teške poraze Srbije. Jasno je da će se oni po svaku cenu boriti da ostanu na vlasti jer su pokazali da im je vlast preča od bilo kog državnog i nacionalnog interesa Srbije. Mogu da razumem da se u vođenju politike naprave greške i pogrešne procene, ali je neprihvatljivo da se radi na štetu Srbije samo da bi se ostalo na vlasti.

Šta je sporno u rezoluciji koju su vlasti usvojile zajedno sa Briselom? Da li se njome Srbija onemogućava da se i dalje bori za suverenitet?

- Sporno je to što je sadašnja vlast najpre uvela Euleks sa ciljem da se izbaci misija UN sa Kosova, koja je garantovala suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, a sada se ovom rezolucijom određuje da je novi cilj u rešavanju kosovskog pitanja uspostavljanje saradnje Srbije i Kosova. Ova rezolucija je suštinski suprotna Rezoluciji 1244, koja

govori o državi Srbiji i garantovanoj suštinskoj autonomiji za Kosovo. Apsolutno je neprihvatljivo što je iz rezolucije izbačeno da Srbija ne prihvata jednostranu secesiju. Kada tako nešto izbacite pod ultimatumima, onda ispada da to više nije jednostrana i time protivzakonita i nasilna secesija.

Beograd je rezolucijom prihvatio dijalog sa Prištinom pod pokroviteljstvom Brisela. Šta bi bila alternativa dijalogu sa kosovskim vlastima?

- Dvadeset dve države EU su priznale nasilnu secesiju Kosova, što nedvosmisleno potvrđuje da EU nije nepristrasan posrednik u ovom sporu. To je greška sa dugoročnim i nesagledivim posledicama. Svaki dijalog je morao da podrazumeva da se sve strane javno izjasne da poštuju Rezoluciju 1244, koja jasno kaže da je Srbija država, a da je Kosovo pokrajina unutar Srbije. Alternativa dijalogu o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa sa lažnom državom Kosovo predstavljaju pregovori o budućem uređenju južne pokrajine na osnovu Rezolucije 1244. Ako u ovom trenutku pravi pregovori nisu mogući, isto tako nije moguć ni prijem Kosova u UN. To znači da treba sačekati pravo vreme za prave pregovore.

Koju bi političku i ekonomsku cenu Srbija platila da rezolucija nije napisana u saradnji sa Briselom? Šta bi bila cena konfrontacije sa EU i SAD?

- Nije istina da je Srbija bilo kada započinjala konfrontaciju sa EU i SAD. Ne može se legitimna odbrana državnih i nacionalnih interesa, koja je zagarantovana Poveljom UN, nazivati željom za konfrontacijom. To je jeftina demagogija i najgora vrsta zamena teza. Srbija nikoga ne ugrožava i nikome ništa ne otima. Kada sam u maju 2007. godine zatražio od predsednika Putina da stavi veto u Savetu bezbednosti na Ahtisarijev plan, to nije bio čin konfrontacije sa zapadnim silama, nego normalan i odgovoran državni čin saglasan svim normama međunarodnog prava. Nova je obmana da će Srbiji biti ekonomski i politički bolje jer sadašnja vlast ispunjava ultimatume i zadovoljava interese zapadnih sila na štetu naših državnih i nacionalnih interesa. Istina glasi da Srbija, zbog problema u samoj EU, možda nikada neće postati članica EU, već može kao Turska decenijama biti u statusu kandidata. U svakom slučaju, ovo nije put koji vodi u EU, nego je stranputica na kojoj će Brisel neprestano uslovljavati i ucenjivati Srbiju.