Ko su sve bile srpske vladarke?

Međutim, to ne znači da su potpuno bile inferiorne i bez ikakvog uticaja. Kada je bilo potrebno i one su vrlo vešto uspevale da ostvare svoje namere, bilo da favorizuju savez sa Mađarima ili da proguraju ugovor za svog rođaka.

1. CARICA JELENA KANTAKUZIN (14. VEK)
Jedina žena na Svetoj gori

Jelena je bila bugarska princeza, sestra bugarskog cara Jovana Kantakuzina, i srpska carica, žena cara Dušana. Iako je ovo možda najskladniji brak Nemanjića, car Dušan je ipak bračnu sreću skupo platio. On je jedini Nemanjić koji nije svetac, jer je odveo ženu na Svetu goru. Priča se da su bežali od kuge ali ni to nije dovoljno za opravdanje smrtnog greha. Katolički izvori je mrze, a Mavro Orbini za nju kaže: "Perverzna dama, neprijatelj katolika". Prema vizantijskim izvorima, Jelena je pratila muža u ratnim pohodima, na Solun i protiv Bosne. Neki izvori tvrde da je Dušan hteo da se rastavi od nje jer nije imala dece i 1336. započeo pregovore da se oženi ćerkom nemačkog cara Fridriha Lepog. Već u zimu 1336. ili u proleće 1337. Jelena je na sumnjiv način dobila sina Uroša, i tako učvrstila svoj položaj na dvoru.

2. KRALjICA ANA DUKENI (13. VEK)

Vragolanka slobodnog ponašanja

Ana Dukeni je bila Grkinja i ćerka epirskog despota Teodora I Anđela. Bila je udata za kralja Radoslava, unuka velikog župana Stefana Nemanje. Crkveni izvori kažu za nju sve najgore, navodivši da je "dama krajnje slobodnog ponašanja" a da "Radoslavu kao da to nije smetalo". Bio je na vlasti do 1234. kad ga s prestola zbacuje brat Vladislav. Radoslav s Anom beži u Dubrovnik, kasnije u Drač. Po nesigurnim crkvenim izvorima Ana odlazi sa jednim franačkim vitezom. Kralj Radoslav sav skrhan vraća se u Rašku, sveti Sava ga miri sa kraljem Vladislavom. Dobio je od brata na upravu oblasti u Zeti i Severnoj Albaniji. Radoslav se oko proleća 1234. zamonašio i dobio monaško ime Jovan. Zamonašio ga je stric Sava. Navodno se lepa Ana pod stare dane vratila ocu u Epir i zamonašila.

3. KRALjICA JELENA ANŽUJSKA (14. VEK)
Dolina jorgovana za princezu

Jelena Anžujska je bila supruga kralja Stefana Uroša Prvog. Najverovatnije je rođaka Karla I, kralja Napulja i Sicilije, koga je u pismu nazivala rođakom. Princeza Jelena u Srbiju je došla oko 1250, kada je mladi Uroš u njenu čast po čitavoj Ibarskoj dolini posadio stabla jorgovana, njeno omiljeno cveće. Podigla je katoličke crkve u Kotoru, Baru, Ulcinju i Skadru, obnovila mnoge srpske manastire i izgradila Gradac na Ibru. Nakon smrti muža, zamonašila se u crkvi Svetog Nikole na Skadru, koji je takođe osnovala, gde je i umrla 1314, a sahranjena je u manastiru Gradac. Legenda kaže da se tri godine nakon smrti u snu javila jednom monahu i da su po otvaranju njenog groba otkrili očuvano telo, nakon čega je proglašena svetiteljkom. Sa kraljem Urošem je imala četvoro dece: Dragutina, Milutina, Stefana i Brnču.

4. DESPOTICA MARA BRANKOVIĆ (15. VEK)
U sultanovom haremu

Mara, ćerka despota Đurđa Brankovića imala je čudesnu sudbinu. Stupa na veliku istorijsku scenu onog trenutka kada je ugovoren brak između nje i Murata II, turskog sultana. Marin miraz je neprecizno iznosio veći deo Srbije i kupovao mir njenom ocu u neko dogledno vreme. Mara se udala 1435, imala je 23, a njen muž Murat 38 godina. Neki izvori tvrde da nikad nije ni konzumirala brak s Muratom, niti je imala dece. Bila je jedna od retkih koja se posle sultanove smrti vratila u zavičaj. Ispraćena je uz bogate poklone posinka Mehmeda II Osvajača. Odbila je bračnu ponudu vizantijskog cara Konstantina, a 1457, nakon smrti maćehe Jerine, Mara beži u Otomansko carstvo. Mehmed joj daje dvorac u Ježevu u blizini Svete gore. Tamo je i umrla 1487.

5. KRALjICA ANA DONDOLO (13. VEK)
U miraz donela krunu

Pošto je Stefan Prvovenčani, pod izgovorom da je šugava, oterao svoju prvu ženu Evdokiju, on se potom oženio Anom Dondolom. Kako je želeo da obezbedi kraljevsku krunu koja mu nije data u Carigradu, on se okrenuo Rimu. Dobio je od pape krunu preko veze, jer je njen deda Enriko Dondolo tada bio sila prvog reda, vojvoda Venecije. Venčanje je održano 1217. u tazbini i bilo je raskošno kao što priliči. Osim krune koju je donela Raškoj Ana je sa sobom dovela puno italijanskih zanatlija i umetnika, koji su doprineli razvijanju srpskog srednjovekovnog stila arhitekture. Rodila je Predislava (kasnije arhiepiskopa Savu II) i Uroša. Umrla je oko 1265. i doživela 60 godina. Sahranjena je u manastiru Sopoćani.

6. KRALjICA SIMONIDA (14. VEK)
Petogodišnja nevesta

Nakon sklapanja mira između srpskog kralja Milutina i Andronika II Paleologa, vizantijski car je ponudio ruku svoje četvorogodišnje ćerke. Milutinova četvrta žena je poslužila kao garancija mira i prijateljstva između dve države. Kralj je bio ne samo četrdesetak godina stariji od male neveste, već i četiri godine od svog budućeg tasta. Po srednjovekovnim merilima mlade plemkinje su postajale punoletne obično u 12. godini i tada su i udavane. Po zapisima, prilikom prvog susreta Milutin je suprotno običajima sišao s konja i petogodišnju Simonidu dočekao pre kao gospodaricu nego kao suprugu. Tako je postao prvi srpski vladar koji je uspeo da sklopi brak sa ćerkom vizantijskog cara. Zbog preranog stupanja u brak Simonida nije mogla da rađa.

7. KRALjICA MARIJA PALEOLOG (14. VEK)
Zla maćeha

Marija Paleolog je bila ćerka Andronika II, sinovca vizantijskog cara. Imala je 12 godina kad se udala za najnesrećnijeg srpskog kralja Stefana Dečanskog. Otac ga je oslepeo, a sin bacio u tamnicu i ubio. Sa Stefanom Dečanskim je imala troje dece: Sinišu, Jelenu i Teodoru. Budući car Dušan bio je Stefanov sin iz prvog braka i nije oduševljeno dočekao maćehu koja nije krila da favorizuje svog sina za naslednika, uz podršku Vizantije. Dušan je zato izvršio prevrat, oca zatvorio i preuzeo vlast. Marija nije uspela da napusti Srbiju, već se zamonašila i dobila ime Marta.

8. DESPOTICA JELENA BRANKOVIĆ (15. VEK)
Maloletna udovica

Jelena je bila najstarija kćerka srpskog despota Lazara Brankovića i žena poslednjeg bosanskog kralja Stjepana Tomaševića i samim tim poslednja bosanska kraljica. Nedugo nakon smrti despota Lazara počeli su pregovori o udaji Jelene, kojoj je u miraz bila ostavljena cela država. U duhu muževljevih nastojanja da se približi Vatikanu, kraljica Jelena se odrekla imena koje joj je dato krštenjem i uzela ime Device Marije, narodno Mare. Ostala je udovica sa samo 16 godina. Posle pada Bosne i pogubljenja kralja ne zna se šta se s njom desilo.

9. KNEGINjA MILICA (15. VEK)
Čelična dama

Kneginja Milica je poreklom iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, potomak Nemanjića. Bila je žena kneza Lazara Hrebeljanovića, koji se često naziva carem pošto je bio najveći oblasni gospodar i naslednik cara Uroša. U skladu s tim se i Milica često naziva caricom. Posle njegove smrti na Kosovu, Milica je upravljala narodom i državom jer su joj sinovi bili deca. Išla je lično kod sulatana Bajazita da zastupa interese svoga sina. Kada je Stefan odrastao i postao vladar, napustila je državne poslove i zamonašila se pod imenom Evgenija.

10. KNEGINjA OLIVERA LAZAREVIĆ (15. VEK)
Iz harema u harem

Olivera je bila ćerka kneza Lazara. Nakon Miličine diplomatske posete sultanu Bajazitu, Olivera je poslata u harem. Venčanje Bajazita i Olivere bilo je poslednja ceremonijalna svadba nekog sultana. Bajazit je poštovao Oliverino hrišćansko poreklo i nije je silom preveo u islam. Bio je veoma blagonaklon prema svom vazalu Stefanu Lazareviću, naročito posle bitke kod Nikopolja, gde mu je doneo pobedu. Oliverina sudbina je postala gorka nakon turskog poraza od Mongola. Tamerlan je uzeo u svoj harem, odbivši ponudu Stefana Lazarevića da otkupi svoju sestru Oliveru. Umrla je u zatočeništvu.