Škembe čorba za bolesti duše
Čedomir Stošić Motka, glumac iz Vranja, jedan od domaćina manifestacije Škembijada 2010, ushićeno mu prilazi i pre nego nastane ljubljenje viče: "Kod nas se kaže, hajde da pozdravi svinja magare." Smeh nadjačava aplauz.
Škembijada se održavala prošle nedelje na platou arheološkog nalazišta Kale, petnaestak kilometara udaljenog od Bujanovca, gde gde je otkriven grad iz vremena Aleksandra Velikog, star oko 2.300 godina.
Redovni gosti Dušan Dule Devetka i Goran Tasić Taska kažu da je počela dan ranije, u subotu popodne.
- Predigra je uvek najvažnija. Što smo se ubavo proveli. Prvo vinjak, pa pivo, pa opet vinjak, i tako ukrug. Nadrvismo se kao bitoljski božjaci, a posle kod domaćina Čedu Apsandžiju izmrzosmo, i to u kuću. Doduše, legosmo oko četiri ujutru, ama, ono li je krevet, neke daske, mesto jastuka pesnicu pod glavu smo staviljali. Ujutru ni kafa ni slatko, nego napolje! Mi se snebivamo, nećemo da idemo, pa kad opusti ono njegovo seosko kučište, što ga nije kupao od kako se okotilo, Taski je obe ruke ogrebalo. Pobegosmo na livadu i da nije škembića, ko zna kakve bi duševne bolove pretrpeli - priča Dule Devetka.
Čeda Krstić Apsandžija se krsti, pokazuje da su spavali u kolima. - More, nisu u kola, nego ispod, a ja sam zaboravio da uključim auspuh da ih ugrejem, em se ogrebaše, em izmrzoše - smeje se Čeda.
|
Đuveč s tajnom
|
Generalski pasulj
Treća tradicionalna Škembijada u Krševici privukla je pažnju oko 2.000 znatiželjnika i ljubitelja škembe čorbe, pečenih šerdana (creva i džigerica) i škembića pod sačem, đuvečki, glava u škembetu i tradicionalnog vojničkog pasulja koji su za široke narodne mase pripremili kulinarski majstori generala Milosava Simovića. Oko šatre s pasuljem najviše se tiskao narod.
- Da li će ga biti, da okusimo, barem, malo - viče jedan čičica.
- Ima, bre, za sve, ostaće i za svinje - teši ga Dragan Stojanović zvani Gera Lopta - raspitao sam se, 150 litara su doneli, pa računaj, svako da pojede po 200 grama, koliko su to porcije.
- Tugo, gledaj ove gospođe iz Bujanovca i Vranja, one su ponele tanjire u tašne, a nama u šake li će da sipaju - jada se jedna meštanka.
- Ide li se na svadbu bez onu rabotu, pošalji dete neka donese šerpu, valjda će da ti je napune do vrha - ljutito će muškarac, crven u licu, po svoj prilici u bliskoj vezi sa dotičnom.
Đorđe Cakić, zvani Đoka Džomba, poznat iz serije "Bolji život", glavni je lik na Škembijadi. Oko njega se tiskaju deca i sredovečne meštanke i čekaju u redu za slikanje.
- Gledaj ga, bre, motka kojom se podupire paradajz nije mu ravna, ali kad otvori usta, nije što te nasmeje nego škembe iz stomaka će da ti istera - divi mu se žena u godinama iz oližnjeg sela Donjeg Trebešinja.
Pivo i apetit
U neprebrojnim šatrama pivo se pilo kao izvorska voda.
- Koliko god da popiješ, još više ti se otvara apetit - objašnjava Bage iz sela Božinjevac.
- Pije narod, ama, ima meru, potrošiće se jedva nešto više od 1.000 litra piva - ozbiljno će Slavoljub Stoilković Grof, prodavac.
Stigla su i kulturno-umetnička društva iz Krševice, Rakovca, Donjeg Trebešinja, Žbevca, pa pevači, prvi slavuji južne Morave. A tek vranjski penzioneri, njihovo kulturno-umetničko društvo jedan seoski šaljivdžija nazvao "Poslednji voz". Odigrali su vranjska kola sa sve običajima i dobili najviše aplauza. "Ovo nisu penzioneri, ovi, bre, skaču kao jeleni trogodišnjaci", čuje se sa strane.
Razilazi se većina, manjina koja manje jede, a više pije sedi pod šatrama i ne misli da ide nikud.
- Sve su to drugovi domaćina Čede Apsandžije, vežemo ih konopcem za nogu da mogu posle da ih odvedu kući - smeje se Slavoljub Stevanović Šote, jedan od vlasnika šatre.
|
Bolnički specijalitet
|