Zakon: Šef ne sme da vam preti otkazom
Od šefova se očekuje da svoje zaposlene obuče kako da prepoznaju i spreče zlostavljanje, te da stvore atmosferu na poslu gde će svi biti poštovani, bezbedni, jednaki, a to će, pre svega, činiti ličnim primerom.
|
Postupci koji se mogu smatrati seksualnim uznemiravanjem
|
Poslodavci kažu da je dobro donositi ovakve kodekse, ali da će se u praksi teško primenjivati.
- Firme će imati problem da obuče šefove kakvo je to ponašanje koje se smatra mobingom, jer nisu propisane granice niti, na primer, koliki je to radni učinak koji se od zaposlenog očekuje. U konkretnom slučaju, nekada je teško razlučiti šta je objektivna, a šta subjektivna procena - kaže za list "24 sata” Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije.
On kaže da će ovaj zakon samo iskomplikovati odnose među zaposlenima.
- Apsurd je što se osoba na koju se žali žrtva mobinga mora izdvojiti iz prostorije u kojoj je žrtva, a to je nemoguće, jer čak 47 odsto firmi ima samo jednu prostoriju - kaže Rajić.
Zaposleni bi pre nego što podnese tužbu sudu trebalo da pokuša da ostvari zaštitu u postupku kod poslodavca, ali to nije obavezno. Zahtev za zaštitu može se podneti u roku od šest meseci od dana kada je poslednji put izvršeno zlostavljanje, a istekom roka pravo na pokretanje postupka zastareva. U slučaju da prekrše pravila ponašanja, poslodavci mogu da budu novčano kažnjeni do 800.000 dinara.
Definicija zlostavljanja
Zlostavljanje je svako aktivno ili pasivno ponašanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta, zdravlja, položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi ugovor.
Definicija seksualnog zlostavljanja
Seksualno uznemiravanje je svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
|
Ovaj Zakon omogućava zaposlenom da pokrene tužbu protiv poslodavca koji će na sudu morati da dokazuje da nije zlostavljao svog zaposlenog. |
Ponašanja kojih se treba uzdržavati
- neopravdano i namerno onemogućavanje zaposlenog da iznese svoje mišljenje
- neopravdano prekidanje zaposlenog u govoru
- obraćanje uz viku, pretnju i vređanje
- uznemiravanje zaposlenog putem telefonskih poziva
- ignorisanje prisustva zaposlenog
- neopravdana fizička izolacija zaposlenog iz radne okoline
- neopravdana zabrana komuniciranja sa zaposlenim
- verbalno napadanje, ismejavanje, ogovaranje, izmišljanje priča, širenje neistina o zaposlenom uopšte i u vezi sa njegovim privatnim životom
- negativno komentarisanje ličnih karakteristika zaposlenog
- imitiranje glasa, gestova i načina kretanja zaposlenog
- ponižavanje zaposlenog pogrdnim i degradirajućim rečima
- davanje ponižavajućih radnih zadataka kojih su ispod nivoa znanja i kvalifikacija
- određivanje neprimerenih rokova za izvršenje radnih zadataka
- neopravdane stalne pretnje (npr. raskidom radnog odnosa, odnosno otkazom ugovora o radu ili drugog ugovora) i pritisci kojima se zaposleni drži u stalnom strahu
- pretnja da će se protiv zaposlenog primeniti fizička sila
- fizičko uznemiravanje koje nema elemente krivičnog dela
- namerno izazivanje konflikata i stresa
|
Ponašanja i aktivnosti koji se ne smatraju zlostavljanjem
|
Imamo priliku da sprečimo mobing
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić ukazao je da je stupanje na snagu Zakona o zlostavljanju na poslu prilika za njegovo preventivno delovanje i sprečavanje mobinga, ali i sankcionisanje takvih pojava.