Hitno potrebna vijagra

Ako se stari svat seti tek na svadbi da je zaboravio barjak ili je postariji ljubavnik smetnuo s uma da mu treba vijagra, i za to postoji rešenje. Veliki gradovi iznedrili su i nova zanimanja.

Kuriri na dva točka Davne 1860. kuriri su počeli da koriste bicikl. U Parizu su zaposleni na berzi počeli da ga koriste jer je bio efikasan i gužva ih nije ometala. Iz istog razloga su se koristili u Londonu, kao i Njujorku, pre kraja 19. veka. Sa pojavom automobila i motora bicikli su skoro nestali. Međutim, prednost motornog pogona je izgubljena u velikim gužvama i biciklisti su poslednjih godina dobili na ceni i u Parizu i u Londonu, mada oni prenose uglavnom dokumenta, eventualno cveće na Dan zaljubljenih. Italijani se tradicionalno drže skutera, kojima dostavljaju brzu hranu, piće... I u Americi i Australiji su prilično raširene kurirske službe.

Oni na kućni prag dostavljaju namirnice, cigare, poklone, plaćaju račune, isporučuju sve osim klavira i slona. Tako je Beograd pre dve godine dobio potrčko servise, a pridružili su mu se i Novi Sad, Kragujevac i Sombor.

U prestonici ih ima 14, ali se tek nekoliko ozbiljno bavi ovim poslom. Obična usluga kupovine leka ili pljeskavica košta od 199 do 250 dinara, u zavisnosti od toga u kom se delu grada nalazite, a ko želi veću kupovinu plaća 10 odsto od računa.

Milan Matić, vlasnik servisa "Potrčko NBG", kaže da se sa ovakvom uslugom susreo prvi put u Brazilu pre nekoliko godina.

- Brazilci naveliko naručuju rum, cigare i šta im zafali, i to iz bezbednosnih razloga. U Italiji je uveliko razvijena kurirska služba, a u poslednje vreme su ovakvi servisi otvoreni i u Banjaluci, Sarajevu...

Matić je potrčko dostavu otvorio pre nekoliko meseci i već ima desetak zaposlenih. Radno vreme je od devet ujutro do dva posle ponoći, tri devojke rade kao operateri, a šest mladića razvozi automobilima po gradu. U toku dana prosečno pređu po 200 km, a uslugu naplaćuju 199 dinara za Novi Beograd i Zemun. Mušterije su im stariji građani koji naručuju hranu i lekove, firme, poslovni ljudi i oni koji se uveče drže parole "ko će sad da izlazi". Zahteva ima svakakvih.

Molim vas, kurblu U prestonici svaka potrčko dostava uglavnom pruža usluge u jednom rejonu. Ako se ide dalje, usluga košta od 300 do 500 dinara. Svako dodatno stajanje u istoj dostavi se posebno tarifira, u proseku 100 dinara. Česti klijenti su im i automehaničari, zubari, cvećare, poslastičarnice... - Majstoru se više isplati da mu mi dostavimo kurblu za sat vremena, jer je njegov sat mnogo skuplji od našeg - objašnjava Matić.

- Nosili smo rendgenske snimke, "nitroglicerin" srčanim bolesnicima koji imaju napad, sirupe za skidanje temperature deci, pa čak i "vijagru" nekoliko puta. Moleru iz Ivanjice treba dostaviti boje sa Vilinih voda do autobuske stanice, a nekad ljudi zovu da im odnesemo samo novine. Nosili smo i pilulu za dan posle, bojler, vatromet, led u jedan noću, mini-pekare za hleb, jedan deda ih je naručivao pet dana uzastopce pošto je bila akcija u "Idei" - priča Matić.

Pri tom, dešava im se svašta. Nekad potrčka dočeka na vratima čovek go kao od majke rođen, pa ga još zove da mu se pridruži. Neki su se dosetili da poruče 10 litara sokova kad ne radi lift, ipak, teglenje se posebno naplaćuje.

Nigde trafike - Stanovnici Bežanijske kose imali su velikih problema pre nego što su se pojavili potrčko servisi. Posle 10 uveče skoro ništa ne radi, pa su ljudi primorani da zbog brze hrane ili cigareta voze po 7-8 km. Danas im se i te kako isplati da pozovu nas i za 199 dinara dobiju šta žele, a potrošili bi isto toliko za gorivo. Nama se ovaj posao isplati jer imamo automobile na gas, a i idemo na količinu. Od skutera smo odustali jer ovde vlada niska saobraćajna kultura - objašnjava Matić.