Čačani majstori za "srpsku vijagru"

Drugari na Mud(r)ijadi: Radisavljević i Zdravko Đurić

- Na "Mud(r)ijadu" sam stigao iz Bangkoka gde me zatekla vest gde će i kada biti održano takmičenje. Praktično sam izašao iz aviona za Australiju i onda, letom preko Moskve, stigao u Ozren. Naravno, nisam imao vremena da se pripremim za takmičenje, što znači da nisam imao vremena da pripremim bele bubrege kengura od kojih sam na dosadašnjim "Mud(r)ijadama" kuvao gulaš i često pobeđivao, ali nisam želeo da izostanem i da propustim priliku da se vidim sa prijateljima.

Slovaci doneli rakije

Najposećeniji je bio kamp tročlane ekipe Slovaka iz sela Selendža.

- Naša tajna je u tome što smo ovde došli da se družimo, ali i zato što smo doneli desetak vrsta domaće rakije od kruške, dunje, dinje, džanarike... koju su svi hteli da probaju. Jeste bilo onih koji nisu poslušali naš savet da ne preteraju sa rakijom, pa su bili primorani da hlade centar za ravnotežu u obližnjem potoku - kažu Jan Švec, Nosak Jozef i Vlada Žjak.

Ovo je jedinstveno takmičenje u svetu, ali značajnija od svega su prijateljstva koja sam ovde stekao. Ove godine sam u ulozi posmatrača te mi je lakše da uočim i sve propuste u organizaciji manifestacije koja je imala sve preduslove da postane svetska - kaže Radisavljević ne odvajajući se od svog prijatelja sa prethodnih takmičenja

Zdravka Đurića iz Banatskog Novog Sela koji je takođe dokazani majstor u pripremanju jela od belih bubrega nojeva.

Kada je u neko doba dana žiri na čijem čelu je bila mlada Izraelka Ana Vaksler dao znak da se potpali vatra izpod tridesetak kotlića, otpočelo je nadmetanje kuvara. I, dok se u kazanima najrazličitijih oblika i veličina krčkao gulaš za koji mnogi misle da ima afrodizijačko dejstvo, veselilo se, družilo, pevalo...

Kada je žiri pozvao takmičare da donesu svoje "rukotvorine" od belih bubrega, nastalo je veliko iščekivanje. Ipak, posle mnogo vremena, kada su neki takmičari gotovo i zaboravili da su predali uzorke jela, žiri je za pobednika ovogodišnje "Mud(r)ijade" proglasio ekipu iz Čačka "Kod Mrša" i njenog glavnog kuvara Milorada Vlajkovića kojem je pripao i prelazni pehar izvajan u drvetu i koji prema vajarskoj kompoziciji savršeno odgovara karakteru manifestacije.