Brat protiv brata: Završena najduža srpska parnica
Parnica je počela 14. marta 1978. pred sudom u Guči kad je Sreten Janković (83) iz Kotraže u Dragačevu pokušao da obori testament pokojnog oca Radojice i ugovor o doživotnom izdržavanju koji je njegov roditelj sklopio sa drugim sinom, Vidojem (78).
Braća su pre 32 godine prestala da govore i počela da se sude, pa se bratski nesporazum otegao na 35 održanih, sedam odloženih i tri rasprave na licu mesta. A troškovi postupka narasli na 299.189,16 dinara. U međuvremenu su dosadašnji sudski troškovi parničara u ovom sporu, računajući sve izdatke, višestruko nadmašili vrednost sporne imovine, izveštava danas "Politika“.
Povrh svega, Ustavni sud priznao je Vidoju Jankoviću pravo na obeštećenje, jer nije imao suđenje u razumnom roku. On od ministarstva pravde traži 500.000 dinara zbog pretrpljene nematerijalne štete, 242.000 na ime materijalne štete i 32.500 dinara za troškove postupka pred Ustavnim sudom.
Prvu prvostepenu presudu u parnici između braće Opštinski sud u Guči doneo je 17. oktobra 2008, ali je po žalbi ukinuta u Okružnom sudu u Čačku. Predmet je vraćen u Guču i dodeljen šestom sudiji u ovom sporu, Ivanu Jovičiću, koji je svoju presudu doneo 18. septembra prošle godine. Opet su se obe strane žalile i pravdu je konačno izrekao Apelacioni sud, tako što je delimično potvrdio a delom preinačio drugi akt gučkog.
Odlukom suda iz Kragujevca, Sreten Janković u svojinu će dobiti 23,97 ari sporne očevine. Pored toga, ovom presudom Vidoje je obavezan da Sretenu plati petinu građevina koje su, inače, srušene pre šest godina: 75.287 dinara za štalu, 9.133 dinara za trem i 9.653 dinara za peti deo svinjca.
"Većina zahteva Sretena Jankovića nije usvojena, i to što je tužiocu dosuđeno on je praktično imao garantovano testamentom. Jankovići će opet morati u sudnicu, jer im tek predstoji rasprava o deobi očevine, koja ukupno obuhvata oko osam hektara", kaže Dragana Ranković za "Politiku“.
Prvostepenom presudom iz Guče bili su obavezani tuženici da solidarno plate sve troškove parnice: sastavljanje tužbe (2.000 dinara), dva obrazložena podneska (po 2.000), zastupanje na 35 održanih rasprava (po 3.000), na sedam odloženih (po 1.500), tri rasprave na licu mesta (po 4.500), troškove saslušanja tužioca na pet dolazaka (po 5.000), još dve žalbe (po 4.000), taksu za tužbu i odluku (1.900), taksu na žalbu (2.600), saslušanje 13 svedoka (po 1.000), jednog svedoka sa noćenjem i ishranom koji je došao iz Ohrida (15.000), dva uviđaja (jedan 11.000, drugi 10.000), veštaka grafologa (40.000), veštaka geometra (10.000), veštaka građevinske struke (14.771,90), sudskog paušala za sudiju i zapisničara (1.800), veštaka poljoprivredne struke (13.518,07) i drugog veštaka građevinske struke (13.000 dinara).
Međutim, Apelacioni sud preinačio je taj stav, presudivši ovako: "Svaka stranka snosi svoje troškove postupka“.
Po mišljenju veštaka, inače, ar zemlje u uređenom središtu Kotraže vredi od 300 do 500 evra, uz reku i put od 100 do 150, a u brdu od 20 do 50 evra. Tako su dosadašnji troškovi parničara u ovom sporu, računajući sve izdatke, višestruko nadmašili vrednost sporne imovine.