Masonski hram u popovoj kući
Reč je o kući čiji je vlasnik bio pravoslavni srpski sveštenik Mihailo M. Popović, u Kursulinoj ulici broj 35. Ta kuća je posle Drugog svetskog rata i za vreme Brozovog komunističkog režima, nacionalizovana. U njoj je izvesno vreme bila kancelarija društvenog pravobranioca samoupravljanja opštine Vračar, u poslednjoj deceniji 20. veka sedište vračarskog odbora Socijalističke partije Srbije, a unazad desetak godina je ostala prazna.
U Zavodu za zaštitu spomenika grada Beograda zavedena je kao kulturno dobro, jer ima, kako se navodi, "upečatljivo modelovanu secesijsku fasadu u obliku cveta, u kojoj su skladno ukomponovana dva prozora".
- Mi smo kuću uzeli pod dugoročni zakup od Poslovnog prostora opštine Vračar i sada je renoviramo o svom trošku - izjavio je za "Vesti" Hasanović, ali nije želeo da precizira da li se radi o zakupu na 99 godina.
SPC: Objekat je sporan
|
U Poslovnom prostoru Vračar rečeno nam je da oni nemaju podatke da li se popovska kuća u Kursulinoj 35 potražuje po osnovu restitucije, jer je to u nadležnosti Republičke direkcija za imovinu, čija je saglasnost neophodna i kad se svojevremeno nacionalizovana imovina danas izdaje u zakup.
Pomenutu porodičnu kuću projektovao je 1904. godine arhitekta Stojan Titelbah po porudžbini prezvitera Mihaila M. Popovića, koji je rođen 1870. godine u Crnoj Travi, a bogoslovlje studirao na Duhovnoj akademiji u Kijevu. Popović je 1903. godine došao u Beograd gde je rukopoložen u sveštenički čin, te je do svoje smrti 1943. godine živeo u toj kući i bio paroh u crkvi Svetog Save na Vračaru.
Dolaskom u Beograd, početkom 20. veka, sveštenik Popović je u Kursulinoj ulici kupio plac širok 12 i dugačak 30 metara i na njemu 1905. podigao sebi porodičnu kuću.