Srpskog Oskara prodale za hranu

Završila je glumu. Ali, nije mogla da izađe iz Zoranove velike senke. Kud god da kroči, to prezime je stizalo pre nje. Kao da su očekivali da i njoj izraste Zoranov brk, toliko su želeli da mu bude slična. Na diplomskoj predstavi je igrala - muškarca! Hodala je na štulama. I na kraju ipak sišla sa pozorišne scene.

Zoran baš nije voleo novine, a ćerka mu je novinarka. Nije stigao da je pita šta želi da bude kad poraste. Ana kaže da je bila premala za to. Vodio je dnevnik o njoj, sve negde do bolesti. Zapisao je kako su bili u zoološkom vrtu, pa je ona svašta ispričala Dini, kako ga je spasla od zmije, pa su oslobodili nekog malog tigra i to se njemu jako dopalo. Eto, Mica ima mašte, kazao je. Zvao je Mica, Anica, Anka najčešće, tako da Ana, zbog Zorana, voli kad je neko zove Anka.

Rođena je 1974. godine. Sa 11 je ostala bez oca. U Novom Sadu je završila glumu, pre toga Dvanaestu gimnaziju i Osnovnu školu "Sava Kovačević" u Beogradu. Sad je u Koče Kapetana, u rodnom gradu, u iznajmljenom stanu. Mama Dina, glumica koja je igrala u "Bici na Sutjesci", "Nizvodno od sunca", seriji "Banjica", stanuje na Dorćolu. Stalno se viđaju, a kad pričaju o Zoranu, smeju se. Sećaju se lepih stvari.

Objavila je knjigu "Zalažem se za laž" sa Zoranovim beleškama, delićima njegovog dnevnika, intervjua. U Aninoj novoj knjizi koja čeka izdavača pojaviće se i priča o dečaku iz komšiluka koji je često dolazio da se igra sa njom. Zoranu to nije bilo pravo.

Pitao je Dinu da li taj dečak želi da se useli kod njih. Dina mu je odgovorila da su oni samo deca, a on je onda Ani rekao: "Znaš, Mico, svi muškarci su pederi, moraš da se čuvaš. Eto, i mama zna da su svi takvi osim tvog tate." A Dina je dodala: "I Marlona Branda."

Kad se Ana rodila, Zoran je imao 41 godinu. Da je živ, veruje da ne bi izlazio iz kuće i iz bade mantila i možda bi bio malo zaboravan.
 

Naljutila Gagu Nikolića

- Kad sam u srednjoj školi počela da slušam svoje drugove kako stalno citiraju Zoranove replike, prvo sam bila ljubomorna, a onda sam počela da shvatam da je on u stvari jedna narodna pesma, da pripada svima, a ne samo meni.

- Kad mi neko kaže detinjstvo pomislim na beogradsko dvorište u Save Kovačevića, u današnjoj Mileševskoj i na Cavtat. Pomislim i na Atelje, ali malo. Sećam se bifea, sećam se predstave "Propast carstva srpskog" gde on igra Dušana koji je na kraju mrtav, što je meni bilo strašno i sećam se "Psećeg srca" koje, naravno, uopšte nisam razumela, samo mi je bilo važno da je to on. Radovana se sećam vrlo maglovito po

Svi u jednoj sobi - Prvo sećanje mi je naš mali stan. Ja sam stalno išla kod njih u krevet da spavam. To sam i posle radila, kad smo se preselili u veliki stan u Save Kovačevića. Tu su bile četiri sobe, tri spavaće i jedna dnevna. Svi smo sedeli u toj dnevnoj sobi jer je Zoran vikao: "Šta će ljudima ovoliki stan, treba da budemo zajedno, a ne da se tu otuđujemo u tim sobama." Ima nešto u sedenju u jednoj sobi.

tome što ga je mrzelo da ide, što je stalno kukao kako, eto, on mora da rmba, kako stalno rinta, kako je to strašno, kako ne može više to da radi i kako je trebalo da bude nešto ozbiljno u životu - hirurg, advokat...

- Sećam se ljudi koji su dolazili u kuću za koje tada nisam shvatala šta su oni. Dolazio je Brana Crnčević sa svojim prijateljem Duškom Karuovićem, kompozitorom, koji je komponovao "Hriste Bože", njegovom ženom Mirom, s kojom se ja i dan-danas družim. I Brana nam je ostao blizak i posle Zoranove smrti. Tu su bili i Pera Kralj, koji mi je bio komšija i Gaga Nikolić, koga je Zoran mnogo voleo. I Gaga je voleo Zorana. To je bilo jedno lepo prijateljstvo. Gaga mi je bio drugar. Imao je neke farmerke na tregere koje su se tada nosile i mislim da je vozio "spačeka", kao i Zoran. Sećam se Duška Prelevića, tu i tamo, ne redovno. Kao deca prijatelja družile smo se Milica Kralj, ćerka Pere Kralja i ja. Baš smo bili kao jedna kuća.

- Na vrhu solitera su živeli Branko Cvejić i njegova porodica. Mislim da nas je u jednom trenutku čuvao Voja Brajović. Naši su roditelji negde išli, ne sećam se gde, znam da nas je čuvao i da smo se zaljubile u njega. Tada se Gaga jako "naljutio" na mene jer mi je on bio prvi prijatelj i ja sam se onda predomislila i "vratila" Gagi. Moja drugarica iz dvorišta Sanela i ja smo se kačile na šipku za trešenje tepiha. Bila sam veoma spretna kad sam bila mala. Rasla sam na moru i stalno sam se nešto verala i kačila. Onda je Zoran to gledao i vikao: "Ana, dođi kući, Ana!" Slao je Dinu da dođe po mene jer je hteo da ona bude kao policajac i na kraju je ta šipka nestala. Platio je fizikalcima kod "Vuka" i oni su je isekli. Zbog toga su me upisali na ritmičku gimastiku, ali to nije bilo to jer nije bilo zabranjeno. Ja sam trenirala, ali nije mi bilo zanimljivo kao gelender.  

Raskinuta veridba

- Moj deda Joža, mamin tata, umro je, nažalost, kad sam imala tri godine. Sećam ga se iz Cavtata. Tada se već bio povukao iz javnog života, farbao je barku, pecao je i bio uglavnom na moru. Baka mi je umrla kada sam išla u srednju školu. Ona je bila strog tip. Mi smo je zvali Ivka partizanka. Svi su je se kao mnogo bojali jer je bila onako

Tuča u Cavtatu - U Cavtatu, u taverni u kojoj smo stalno sedeli, Zoran je malo popio i počeo da priča kako mu Cavtat najviše odgovara da bude beogradski izlaz na more jer tu mu je i tazbina, navikao se, sve mu odgovara. Počela je tuča, napali su ga, drugi su skočili da ga brane, stradalo mu je i oko od srče.

"gvozdena", ali prema meni nije. Bila je, u stvari, jako duhovita. Volela je i Zorana.

- Onog drugog deku, Zoranovog tatu, nisam upoznala. Umro je pre nego što ću se ja roditi. Nije hteo da uđe u partiju i postao je advokat. Bio je do kraja života advokat u Boru. Kupio je Zoranu stan kad je krenuo da studira. Nisu se baš na početku najbolje razumeli jer deka nije mogao da shvati što Zoran hoće da bude glumac, to je neozbiljna stvar, sin da mu bude cirkuzant, hteo je da bude ozbiljna osoba. A Zoran je želeo da otac vidi njegov uspeh.

- Mojoj mami je Tito bio kum. Ona je bila na sletovima kao Titovo kumče. Zoran je uvek zezao za to. Bili su različitih načela, ali oboje ispravni ljudi. Ona je bila komunista, on antikomunista. Ali se ne sećam da je to iko ozbiljno shvatao. Možda je to bilo takvo vreme da niko ništa nije ozbiljno shvatao na taj način. I nikom nije smetalo.

- Dina je vrlo duhovita, to volim kod nje. Celog života sam mogla sa njom da se smejem, dugo da pijem kafu, da gledam filmove i da komentarišem, to zaista ni sa kim ne mogu da radim kao sa njom. Pričala mi je kako su se upoznali ona i Zoran. Bila je mlađa od njega deset godina i verena. Njen verenik je bio neki ozbiljan tip, fizičar ili hemičar iz fine kuće. Posle joj su Zoran i njegov najbolji prijatelj Mika Šćekić iz Zaječara, čuveni Mika, pričali da je Zoran nju gledao dok je išla ka Filološkom fakultetu, studirala je književnost i rekao: "Ova mala će biti moja žena." Zoran je, inače, znao njenog oca. Ona je raskinula veridbu, udala se za Zorana, došla iz ogromnog roditeljskoj stana u mansardu i ostala tu.
 

Bekstvo u ''Mlavu''

- A moja prva ljubav je bio neki Vlada. Bio je grozan, nemiran, baraba u osnovnoj školi, imao je jedinicu iz vladanja. Ja sam mu se dopala i stalno me je maltretirao,

Tatin lični Šiptar - Kad sam se u Prištini videla sa glumcem Enverom Petrovcijem, ispričao mi je božanstvenu priču da je Zoran baš u vreme kad je bilo gusto, kad su sedeli na mestima gde sede i neki krimosi i raznorazni svet, govori: "E, ovo je moj lični Šiptar." Enver mu je kazao: "Molim te, Zorane, nadrljaćemo, nemoj to da radiš!" On bi odgovorio: "Šta je, nek' mi neko priđe, sad ću da vas zakoljem sve." To je bio on.

uzimao mi torbu, udarao me. Prvo sam ga mrzela, a onda je počeo da mi se sviđa. Čak je Zoran doživeo da ga vidi na prvom rođendanu koji sam slavila za odeljenje, bilo je to u petom razredu. Vlada se pojavio sa igračkom-pištoljem i karanfilom ili ružama, ne znam šta je, ali neko crveno cveće je bilo, koje je gurnuo Dini u ruke. Ona ga je posmatrala zapanjeno. Pucao je iz tog pištolja, nevaljao. Zoran je rekao: "Ja ovo ne mogu da podnesem" i otišao u kafanu "Mlava". Dina je sedela sa nama. Onda mi je ljubav bio jedan student prava. Vodio me je u Prag, išli smo vozom kroz Evropu. Bila sam sa njim godinu i po dana, dve. Bila sam klinka, pred kraj srednje škole. On mi je prvo imponovao, pa je počeo da me nervira, jer sam bila neozbiljna. Družimo se i danas. Ja se družim sa svojim bivšima. Oni su mi drugovi i to najbolji drugovi. Imala sam jednu vezu pre nego što sam otišla na Kosovo, ali sad sam sama. Mislim da bi Zoranova reakcija na moje momke bila: "Ne dovodi mi više nikog." On uopšte nije voleo te muškarce. Voleo je da kaže: "Ovaj je peder, ovaj je budala, svi su smešni."

- Zoran jeste pio, to nije tajna, sedeo je u kafanama, i to nije tajna, ali ja stvarno ne znam šta znači boem. Na današnjem jeziku to podrazumeva nekog ko samo terevenči. Zoran je mnogo radio, mnogo je čitao, učio, jer da nije bio takav, on ne bi bio to što je bio. Meni je u nekim trenucima smetalo kad se tako mnogo insistira na tome - pa bio je pijan, kao da je on bio neka zamlata beogradska, kafanska, a nije. Mislim da je prosto bio dobar i ispravan i napolju i u kući. Verovatno su to ljudi prepoznali, pa zato tako dugo traje.
 

Drama na ekskurziji

- Kad je Zoran bio bolestan, osećala sam da mu je loše i napravila skandal. Bili smo na ekskurziji, u četvrtom razredu, mislim da smo bili u Slanom, i ja sam napravila dramu kako je moj tata loše, kako hoću da se vratim u Beograd ili ću da se ubijem, kako je on bolestan. Mama i tata su se iznenadili kako ja to znam, a naravno da sam znala, iako oni to nisu izgovarali preda mnom.

- Ali, kad sam došla, kad je Zoran legao u bolnicu, pred kraj, mene su poslali u Cavtat, a onda su me vratili, da ga vidim, znalo se da će da umre. Kad sam ga videla, kad je imao 12 kila s krevetom, ja sam rekla: "To nije on." Bila sam onda ljuta na mamu što mi je kazala da je on loše i da možda neće izdržati. Kako da ne izdrži, on je moj tata, najjači na svetu, nema šanse, kako ona tako nešto uopšte priča! Mnogo sam ga volela.

- Zoran je Dini praktično umro na rukama. Bilo mi je strašno. Prvo sam mislila da me lažu. Bila sam ljuta na nju, pa na njega. Mislila sam da me je izdao, da ne može da se ostavlja tako. I dan-danas možda ne mogu da se pomirim sa tim da ga nema. I kako nekog sretnem ko se njega seti, on ga oživi i onda nemam taj osećaj da je umro jer kao da je živ u narodu, u ljudima, u jeziku. Imam osećaj kao da je i mrtav stao iza mene više puta.

- Majka je prodala Zoranov "Dobričin prsten" zato što 1993. nismo imale para. Novinari su pisali da se to desilo u ovoj deceniji. Ja sam tada imala radnju u Zmaj Jovinoj i ispalo je da smo ga u to vreme prodale. To bi bilo skaradno. Ne znam ni kako su došli do mog telefona jer nisam se tada bavila nekim javnim poslom, nekako su me novinari nalazili, zivkali me i ja sam im rekla: "Ostavite nas na miru!" Verujem da će sad biti mnogo gore nego 90-ih jer ne znam šta ljudi više imaju da prodaju.