Dešifrovano 95 odsto genoma pšenice

Proizvodnja pšenice širom sveta je ugrožena klimatskim promenama, a tražnja za njom je sve veća. Ranije se smatralo da će biti gotovo nemoguće dešifrovati tako kompleksan genom, kakav ima pšenica.

On se sastoji od 17 milijardi bazičnih parova hemijskih jedinjenja od kojih se sastoji DNK, što je pet puta više nego što sadrži genom čoveka.

Pšenica je poslednji značajan prehrambeni usev čiji je genom (gotovo) dešifrovan. Genom dve druge najvažnije žitarice - kukuruza i pirinča - je već znatno ranije kompletiran jer je mnogo jednostavniji.

Mada naglašavaju da zasad raspolažu samo "skicom genoma", stručnjaci iz Liverpula ističu da je i to sasvim dovoljno da uzgajivači učine napredak ka razvoju sorti pšenice otpornijih na bolesti, sušu, slano zemljište ili onih koje daje veće prinose.

Antoni Hol, jedan od učesnika ovog istraživanja, napominje da neki eksperti predviđaju da će u naredne četiri decenije, svetska proizvodnja hrane morati da se poveća za 50 odsto da bi se zadovoljila tražnja rastućeg stanovništva. U tome bi pšenice morala da ima značajnu ulogu.