Nećemo biti topovska hrana

Kakvi su utisci o žrebu u Monte Karlu?

- Grupa nije atraktivna, ali su protivnici jaki. Više bih voleo da igramo sa Milanom ili Realom, isljučivo zbog veličine tih klubova. Ovako se javnosti čini da smo bolje prošli, a verujte da su Šahtar i Braga danas u rangu tog Milana. Biće u svakom slučaju zanimljivo, učinićemo sve da nikom ne budemo topovska hrana.

Vratimo se istorijskom meču u Briselu. Šta ste sve preživljavali tokom 120 minuta borbe sa Anderlehtom?

- Menjalo mi se raspoloženje tokom meča, imao sam trenutke kad nisam uspevao da

Srećan kao posle Bosne Iza sebe imate mnogo velikih utakmica, kako ćete rangirati pobedu iz Brisela na listi najboljih rezultata? - Pamtiću je kao pobedu protiv Bosne i Hercegovine u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2006. Tu je onda i dupla kruna sa Verderom u Nemačkoj, koju smo osvojili u borbi sa Bajernom. Mnogo mi je draga i pobeda protiv Rijeke u dresu Partizana kad sam dao dva gola...

dođem do vazduha. Bila je to žestoka borba u kojoj smo dali maksimum, a najteže trenutke imali smo posle prvog i drugog primljenog gola. Pobedili smo na kraju jer smo bili drčni, i u svakom momentu delovali jaki kao tim. Znao sam da će sve biti u redu ako izdržimo prvi produžetak, kasnije i oni nisu želeli mnogo da rizikuju.

Navijači će penale pamtiti zauvek, a vi ste zbog promašaja mogli da ih proklinjete. Kako ste se osećali?

- Znao sam da ću šutirati, trener mi je to rekao dan pre utakmice. Nedostajali su nam Ilić i Iliev, pa je Stanojević odredio Davidova i Stankovića. Kad sam promašio pomislio sam kako neću valjda ja da postanem tragičar meča. Ali sam sačuvao mirnoću, verovao da će sve biti u redu. Penali su čista lutrija, u kojoj sreća i koncentracija odlučuju.

Tragičari su, ipak, igrači Anderlehta koji su tri lopte poslali na tribine...

- Zamislite šta bi bilo da smo tako šutnuli Davidov, Petrović i ja. Sad bi u Srbiji pričali da smo "indijanci", da nemamo pojma, i kako ne treba da se bavimo fudbalom. A te penale su izveli najbolji fudbaleri Anderlehta, koji mnogo vrede na tržištu...

 

Svi se raduju, a Davidov plače Kakva je atmosfera bila u svlačionici posle pobede nad Anderlehtom? - U opštem slavlju pogledam u pravcu Davidova i vidim dečka kako plače. Pitam ga šta mu je, a on odgovara kako mu je teško zbog promašenog penala! Nisam mogao da verujem, rekao sam mu da batali razmišljanje o penalu, jer sam i ja promašio i da me baš briga za to posle plasmana u Ligu šampiona.

Da li je Partizan do Lige šampiona došao jer nije imao imperativ ulaska u elitno društvo?

- Nismo davali bombastične izjave, ali smo mi igrači osećali pritisak. I to od prvog meča sa Pjunikom. Niko nama nije rekao da nešto moramo, ali smo želeli da uradimo nešto veliko. Ovu ekipu stvarno krase sjajna atmosfera, veliko zajedništvo i to nam se vratilo. U svlačionici smo sebi postavljali zadatke i tu se pritisak najviše osećao.

Šta ovaj uspeh znači za Partizan i budućnost srpskog fudbala?

- Ovaj rezultat ima veliki značaj i za grad Beograd i državu Srbiju. Plasman u Ligu šampiona je najbolji marketing za državu. Srpski fudbal se polako budi, ali to još nije željeni nivo. Sada ne smemo da stanemo i da razmišljamo kako smo "kupili" narod ulaskom u elitno društvo, već da nastavimo sa dobrim igrama, osvojimo duplu krunu i pokažemo da zaista vredimo. Tačno je da smo napravili veliki uspeh, ali od njega ne možemo da živimo.