Urbana srpska literatura počasno u Lajpcigu
Dedović je rekao da javnost u Nemačkoj nije mnogo upoznata sa srpskom književnošću i živom literalnom scenom u našoj zemlji.
"Tamo je situacija ovakva: dve trećine knjiga prevodi se sa anglosaksonskog govornog područja, a za jednu trećinu ili možda čak jednu petinu, bori se 100-nak takozvanih 'rubnih' literatura, među kojima je i srpska", kazao je on i dodao da je Lajpciški sajam odlična prilika da ih "ubedimo da imamo neke komparativne prednosti u odnosu na ostale".
Deo pripreme Srbije za Sajam knjiga u Lajpcigu je i dolazak grupe od osam novinara prestižnih nemačkih medijskih kuća, za koje je do 29. avgusta pripremljen program obilaska Beograda, Novog Sada i Sremskih Karlovaca, kako bi se upoznali sa Srbijom, njenom svakodnevnicom, kulturom i posebno sa književnošću.
"Trebalo ih je ubediti da smo mi interesantni, da imamo dobre pisce i dobru literaturu i da osim knjiga onih koje oni znaju - Albaharija, Ćosića, Velikića, Andrića, Kiša, mi imamo vrlo urbanu, pluralnu i sve više žensku literaturu", primetio je Dedović.
On je naveo da su za novinare spremili hrestomatiju na nemačkom jeziku koju čini 150 strana izvoda iz poezije i proze srpskih pisaca, od čega tri četvrtine do sada nije bilo prevođeno.
Hrestomatija, koja je zamišljena kao "Čitanje grada", obuhvata tekstove velikog broja književnika koji su pisali o delovima Beograda, a koje će gosti obići tokom svog boravka u Srbiji.
Ta zbirka tekstova bi, prema rečima Dedovića, mogla jednog dana, kada se dopuni odlomcima iz klasične literature, da preraste u dobru prozu o srpskoj prestonici.
Dedović je najavio da će za Frankfurtski sajam knjiga u oktobru izaći književni časopis koji će ceo biti posvećen srpskoj literaturi, a onda sledi štampanje prevoda dela srpskih pisaca.
Od Frankfurtskog do Lajpciškog sajma planirano je da izadje prevodi knjiga Sretena Ugričića "Neznanom junaku", "Hamam Balkanija" Vladislava Bajca, "Milenijum u Beogradu" Vladimira Pištala, kao i knjiga pisaca, koji su u Beogradu skoro zaboravljeni - Dragana Aleksića, koji živi u Americi, i Jovana Nikolića, koji je od devedesetih u Kelnu.
"Osim toga neki izdavači rade i mimo našeg plana, pa će tako ove jeseni Goran Petrović objaviti svoj roman u jednoj od najjačih izdavačkih kuća, planirano je da bude prevedena i knjiga Milovana Danojlića "Dragi moj, Petroviću", a Radmila Lazić će u Lajpcigu predstaviti svoju zbirku pesama", rekao je Dedović i najavio da će biti organizovana i turneja naših pisaca u dogovoru sa nemačkim izdavačima.
On je skrenuo pažnju da nema razloga da, oni koji ne budu predstavljeni na Lajpciškom sajmu knjiga, smatraju da su njima "vrata zatvorena" na nemačkom tržištu, jer je sajam samo početak jednog procesa predstavljanja srpske književnosti koji treba da bude dugoročan i održiv.
Dedović je dodao da će verovatno čak bolju percepciju na nemačkom govornom području imati upravo oni književnici, koji "dođu nakon Lajpciga".