"Ne znate gde je početak, ni kraj"

Između ostalog Greg je upitao nekada najbolju teniserku sveta što se dogodilo, koji je najveći razlog pada sa 1. na 63. mesto WTA liste.

"Ima dosta različitih razloga. Imala sam problema sa povredama - najgora je bila povreda palca, koja se dogodila neposredno pred Olimpijadu, pa sam morala da odustanem od učešća, i to mi je bilo jako, jako teško. A onda sam igrala na nekim turnirima iako nisam bila spremna. Počela sam da gubim od slabije rangiranih tesnierki, a kada ste broj 1 i gubite od tih protivnica, onda se pojavi veliki pritisak. Počnete da gubite samopouzdanje, i da previše analizirate stvari. Kada ste mladi, nemate šta da izgubite i igrate bez straha. Ali kada ste bili uspešni i osvojili Grand Slam, i odjednom počnete da gubite, to je teško. Uđete u loš krug - ne znate gde je početak, ni kraj", rekla je Ana.

Rekli ste da ste na kraju morali da naučite da se odvojite od prošlosti, da zaboravite šta ste postigli, kako bi mogli da krenete napred. Kako ste to uradili?

"Još uvek sam na neki način sve to stalno iznova proživljavala, i morala sam da to ostavim iza sebe. Niko tu ne može da vam pomogne, To je nešto što morate da shvatite sami. Bilo je jako teško. Mislim da vam je potreban svestan napor da bi zaustavili taj tok misli. Prebacite fokus i pažnju na budućnost, ili na nešto što radite u tom trenutku. Stvarno, to nije razmišljanje. Trudim se da pronađem stvari koje me usrećuju, kafa u parku, poseta prijateljima, pravljenje fotografija. Za tenis je potrebno mnogo koncentracije, ali je važno naći dugme za isključenje. To je bio proces. Znala sam da sam tvrdoglava, ali nisam znala koliko".

Šta je plasman u polufinale u Sinsinatiju uradio za vaše samopouzdanje?

"Vratila sam se u meč i pobedila Azarenku, što je za mene bio veliki korak, jer sam u ključnim momentima pojačavala i igrala neke udarce koje sam igrala ranije, ali ih nisam koristila poslednjih nekoliko godina. Saznanje da je moja igra još uvek tu mi je dalo samopouzdanje", rekla je Ana Ivanović.