Dok nas smrt ne rastavi

Projekat predstavlja vizuelno istraživanje venčanja i svadbene ceremonije kao jednog od ključnih antropoloških žanrova, koji već hiljadama godina unazad igra glavnu ulogu u ritualnom životu ljudi.

Prema navodima umetnice, taj fenomen u suštinskom smislu ostaje nepromenljiv, bez obzira na nove trendove, kulturološka, rasna ili rodna ukrštanja, i uprkos tome što danas prilično česta promena partnera “do kraja života” (posebno među bogatima i slavnima) postaje indikator da brak kao institucija više nije nešto do čega se tolliko drži.

Prema statistici s početka 21. veka, procenat muškaraca i žena koji stupaju u brak znatno se smanjuje. Čini se da je “tiranija trenutka” prodrla i u sferu intimnosti, a da klasična maksima “dok nas smrt ne rastavi” i dalje zapravo sadrži u sebi bar majušni ventil.

Ipak, ovaj projekat o svadbama u Evropi pokazuje, između ostalog, da još uvek postoji veliki broj parova koji veruju u bračnu zajednicu, dok sam fenomen svadbe u većini slučajeva postaje samo dobar izgovor za paradu i razmetjlivost.

Ono što često smatramo egzotičnim negde daleko, može lako biti upravo ono za čim žudimo kod kuće, i ukoliko je tačno da je ljubav često potraga za onim kvalitetima drugog koji nedostaju nama samima, onda nije slučajno što mnogi ljudi danas (kada je to postalo “normalno”) biraju partnere iz sebi različitih kultura, nastojeći da pripoje sebi vrednosti koje im nedostaju.

Izložba će biti otvorena u Artgetu do 12. septembra.