Nestašica pšenice diže revolucije

Cene pšenice na svetskom tržištu su se od juna povećale za 70 odsto i na najvišim su vrednostima od 2008, iako znatno niže nego tada. Te godine je rast cena hrane izazvao seriju protesta i pobuna u zemljama u razvoju, podsetio je Rojters.

Vud, iz konsultantske firme "Kontrol risks", predviđa da bi i danas, u slučaju opstanka visokih cena žita, ponegde moglo da dođe do uličnih pobuna, ali ne očekuje da će zbog toga pasti ijedna vlada.

Naročito ranjivim u sadašnjoj situaciji se smatraju Egipat, Alžir, Sirija (pogođena sušom), i od ranije nestabilni Jemen, kao i južnoevropske zemlje u razvoju, u kojima već postoji nezadovoljstvo zbog znatnog smanjenja javnih troškova, beneficija i plata.

Mnoge zemlje centralne i istočne Evrope su, da bi se kvalifikovale za pomoć Međunarodnog monetarnog fonda ili Evropske unije, u poslednje vreme primenile teške mere, pa se za jesen predviđa rast rizika od nemira.  Analitičari procenjuju da se trenutno strpljenje stanovništva prilično "istanjilo" u Rumuniji, Španiji, Italiji, Francuskoj i baltičkim državama.

"Rizik je uvek najveći gde postoji brojno siromašno gradsko stanovništvo i gde hrana čini više od 60 odsto potrošačke korpe", napominje Alister Njuton, politički analitičar kompanije "Nomura".

Strahovuje se i da bi Rusija mogla da iskoristi sadašnju krizu na tržištu žitarica da bi okupila okolne proizvođače - Belorusiju, Kazahstan i Ukrajinu - stvarajući neku vrstu regionalnog žitarskog kartela.

Postavlja se i pitanje kako će globalno poskupljenje žitarica delovati na kupovine obradivog zemljišta u Africi, pa i u Ukrajini i Pakistanu, od strane nekih bliskoistočnih i azijskih zemalja. Gladno lokalano stanovništvo možda neće s odobravanjem gledati na to da se hrana odliva iz zemlje, upozoravaju stručnjaci.