Vlada troši kol'ko hoće i pored Zakona o fiskalnoj odgovornosti
Donošenje Zakona o fiskalnoj odgovornosti biće ključna tema predstojećih pregovora Vlade Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom, a jedno od glavnih pitanja će biti formiranje nezavisnog tela koje bi trebalo da kontroliše da li vlast troši novac u skladu sa fiskalnim pravilima ili ne.
Šef stalne misije MMF Bogdan Lisovolik izjavio je za "Danas“ da će postojanje efektivnih sankcija i dobra praksa u sprovođenju zakona biti ključni za postizanje kredibilnosti i da "u suprotnom nema svrhe u trošenju vremena na ovaj zakon".
"Što se tiče oblika, veličine i mandata tog tela i drugih detalja, mi ne želimo da namećemo 'spoljna rešenja'. Najbolje bi bilo da se o ovome postigne dogovor uz širok konsenzus unutar vlade i ključnih zainteresovanih strana u srpskom društvu", rekao je on.
"Ključno pitanje za nas je obezbeđivanje defakto nezavisnosti saveta i njegova visoka stručnost u ekonomskim i fiskalnim pitanjima. To je ono što ćemo pokušati da procenimo", poručio je Lisovolik.
Komentarišući najave o donošenju Zakona o fiskalnoj odgovornosti, programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić kaže da bi bilo najsmislenije da se u samom Ustavu, a ne u zakonu, postave garancije koje bi osigurale limitiranje deficita budžeta i zaduživanja države preko određene mere, pošto u Srbiji nema zakona veće i manje pravne snage.
Prema predloženoj verziji, "fiskalni savet“ bi imao četiri člana, koje bi birao Parlament na mandat od šest godina. Predsednika saveta bi Skupštini predlagao predsednik Republike, a Ministarstvo finansija, Državna revizorska institucija i Narodna banka Srbije po jednog člana. Osim nezavisnih članova, ovo telo bi raspolagalo i manjom stručnom službom.
Osnovna garancija nezavisnosti tog tela leži u tome što Vlada ne bi mogla lako da smeni članove, tako da bi, čak i da budu izabrani političkom odlukom, od momenta izbora mogli da budu potpuno nezavisni u odlučivanju, slično kao što je slučaj sa izborom guvernera NBS.