Srpski političari gori od Pinokija

Zvonko Ninkov, urednik sajta "Istinomer"

 

- Pre bih rekao da je pokazalo ko ne govori istinu. Dinkić često daje razna obećanja, voli da fascinira ljude akcijama od 1.000 evra, proizvodnjom nekoliko hiljada "punta" godišnje, dolaskom stranih banaka... Od svega toga na kraju obično ne bude ništa. U hiperprodukciju njegovih obećanja ulazi zapošljavanje, porezi, bolji život... Nikoga to ne može da ostavi ravnodušnim, Dinkić puca na tu kartu. Neka obećanja i ispuni.
 

Za razliku od Dinkića, Đilas uživa veće poverenje?
- Beograđani su relativno zadovoljni svojim gradonačelnikom. Kad se detaljno analizira šta je Dragan Đilas obećao i šta je dosad uradio u Beogradu, može se reći da se prilično drži svojih obećanja. Naravno, ima tu i loših primera, kao što je izgradnja metroa, koja se stalno odlaže.
 

Postoji li još koji pošteni političar u Srbiji?
- Izdvojio bio Rasima Ljajića. Za njega se može reći da je neko ko je dosledan onome što izgovori. Recimo da je častan čovek!
 

Da li vas, lično, neko posebno oduševljava?
- Da, to je ministar trgovine Slobodan Milosavljević.
 

Zašto baš on?
- Sve što je on poslednjih meseci rekao ili nije istina ili nema šanse da se ostvari. Potpuno je neobavešten. To je čovek koji, na primer, kaže da gorivo nikako neće poskupeti, a već sutra osvanu više cene. Ministar trgovine trebalo bi da bude najbolje informisan, pa se prosto moramo da zapitamo da li je on prava osoba na pravom mestu.
 

Koga biste još izdvojili i po čemu?

- Vuka Jeremića, ministra spoljnih poslova. On je vrlo interesantan, neko ko se prilično drži obećanog, mada je ono što priča dobrim delom neistina. Voli i da manipuliše.
 

Kakva je situacija sa opozicijom?
- Ništa bolja. Tu je Toma Nikolić koji je za nekoliko godina potpuno promenio svoje stavove, pa je od ljutog evroskeptika postao najvatreniji borac za ulazak u Evropsku uniju.
 

Znači, srpskim političarima se ne može verovati?
- Uglavnom ne govore istinu. Ali, mi smo narod koji brzo sve zaboravlja, pa i obećanja političara. Oni nam stalno nude nove teme i obećanja, a stare guraju u zaborav. Mi smo kao građani pasivni, pa umesto da ih kaznimo na izborima, mi im iznova dajemo poverenje.