Blago onom dobu koje uguši zlobu

"Satira je ravna nožu, treba oštro da postupa, manje boli kad je oštra, većma boli kad je tupa. Čujte vi ozgora, oko carskih dvora, ne govor'te vi narodu: 'Ova ti je zemlja mati!'. On to mora osećati. U velikih dvora, velikih palata, sve je na visoko, al' su niska vrata. Ako želiš ući, ne smeš ići pravo: zgrbiti se moraš, zgrbiti se zdravo. Zlobe ima svakad, zlobe ima svugde, blago onom dobu, koje, pa ma čime, pozaguši zlobu. Nemaš karaktera! Je l' da ti je žao? A kad bi ga imo pošto bi ga dao? Poštenje se ne mož' kupiti, jer ga pošten ne prodaje, ni za blaga sva golema. A nepošten prod'o bi ga - al ga nema. Ljudi vele da je istina u vinu, a ja ću potpisat tu izreku njinu. Al' i laž je blizu, ubila je tama, ona s' često nalazi - u nazdravicama. Mnogi vele: 'Nemam sreće!' Al' nijedan da se seti, pa da katkad i to reče, da nema - pameti.

(Jovan Jovanović Zmaj, lekar i pesnik u satiričnim epigramima, 1879)