Srećan vam Međunarodni dan bureka!
Burek se može pronaći u mnogim zemljama koje su nekad bile u sastavu Osmanskog carstva. Pravi se od lisnatog ili kiselog testa, i uglavnom se nadeva sirom, mlevenim mesom, voćem ili povrćem (najčešće spanać).
Burek verovatno potiče iz turske kuhinje. Reč "berek" (tur. börek) je turska reč za ovo slojevito jelo od testa, ali takođe i za ostala jela od testa. Samo u turskom jeziku reč "burek" ima tako široko značenje. U svim ostalim jezicima u kojima je pozajmljena, reč se odnosi samo na neke vrste peciva.
Ime može da dolazi od turske reči bur (savijati), slično kao i u srpskom, gde reči savijača (od savijati) i gibanica (po jednoj teoriji nastalo od gibati, iako drugi smatraju da je koren reč iz egipatskog arapskog "giban", što znači sir, takođe opisuju određeno slojevito jelo od testa, ili možda od persijske reči būrek.
U bivšoj Jugoslaviji reč burek nije nigde korišćena kao hiperonim (kao na primer pita, kolač), kao u turskom jeziku. Burek ima dve realizacije: jednu u Srbiji i Severnoj Makedoniji, a drugu u Bosni i Hercegovini (od sva tri naroda - Bošnjaka, Srba i Hrvata). Oba peciva se takođe prave i u Hrvatskoj i Sloveniji, gde su ih uveli uglavnom albanski i bosanski pekari počevši od 60-ih.
Burek je u redovnoj ponudi svih pekara i obično se jede kao "brza hrana". Tipično se služi vruć i nakon pečenja se drži u toplim vitrinama da se ne bi ohladio. Zbog visokog sadržaja masnoće, često se jede sa jogurtom. Osim u pekarama, burek se prodaje u specijalizovanim prodavnicama zvanim buregdžinice koje prodaju isključivo burek (ili pite) i jogurt.
U Bosni se burekom naziva isključivo pecivo sa nadevom od mesa. U većini ostalih delova bivše Jugoslavije pri naručivanju se uvek mora napomenuti i nadev ("sa mesom”, "sa sirom” u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, "so sirenje”, "so meso” u Severnoj Makedoniji...).
Srpski (okrugli) burek
U Srbiji se reč burek odnosi na specijalnu pitu od kora. Kore se prave razvlačenjem od testa koje se sastoji od brašna, vode i soli. Pojedini majstori ih razvlače bacanjem u vazduh, slično majstorima za picu. Ovo ima za cilj obogaćivanje testa vazduhom, što navodno daje bolji ukus.
Tradicionalni burek se pravi prazan (bez nadeva), sa sirom ili dinstanim mlevenim mesom i jabukama u zimskoj odnosno višanjama u letnjoj sezoni. Danas se burek sa jabukama i višnjama nalazi ređe, a u savremene varijante spadaju i mnoge druge vrste od kojih su najčešće burek sa pečurkama, pica-burek i burek sa eurokremom.
Burek se seče i prodaje na meru. Tradicionalno, tepsija bureka je imala oko dva kilograma, ali se danas burek izrađuje u manjim tepsijama težine oko jednog kilograma i uglavnom se prodaje na četvrti, što ubrzava prodaju.
Recept za moderni okrugli burek je razvijen u Nišu, gde ga je 1498. predstavio čuveni turski pekar Mehmed Oglu iz Istanbula. Svake godine se u Nišu održava takmičenje u pravljenju bureka (Buregdžijada). Godine 2005, je napravljen burek od sto kilograma, sa prečnikom od dva metra.