Odlazak legende: Zbogom Lauda

Lauda, kojem su pre nekoliko meseci transplantirana pluća, hospitalizovan je u januaru zbog upale pluća, podseća agencija Rojters.

Priča o Nikiju

Ljudi su decenijama imali običaj da nečije vozačko umeće u polušali opisuju rečima "voziš kao Fanđo". Otkako je u "najbrži cirkus" stigao legendarni Austrijanac, vešti vozači sa naših puteva počeli su da dobijaju nadimak - Lauda.

Pragmatičan, skroman, pošten dicsiplinovan i uporan, čovek sa nekoliko života, nepopravljivi borac nesalomivog duha - tako bi se ukratko mogao opisati Niki Lauda, jedan od najčuvenijih vozača u istoriji Formule 1.

Lauda je rođen je 1949. godine u Beču, u imućnoj porodici. Njegov deda i otac bili su uspešni bečki biznismeni. Međutim, Niki je postao vozač trka, iako porodica nije odobravala taj njegov čin. Nikada mu novčano nisu pomogli, kako bi to mnogi očekivali.

Nakon što je prošao periode vožnje u kategorijama Mini i Formuli Vee, Lauda je vrlo brzo počeo da vozi privatnim Porsche i Chevron sportskim automobilima. U periodu zastoja u karijeri, čak je podigao i kredit u banci, uplatio polisu životnog osiguranja, pa je 1971. godine počeo voziti za tim March, koji se u to doba takmičio u Formuli 2.

Ubrzo je promovisan u F1 tim, pa 1972. godine vozio za March i u Formuli 1 i Formuli 2. Iako su F2 bolidi bili dobri, sezona 1972. u Formuli 1 za March je bila poražavajuća. Lauda je u očaju i zbog velikog duga razmišljao i o najgorem, ali je na kraju uzeo još jedan kredit od banke i 1973. godine pristupio BRM-u.

Međutim, tim kome se pridružio bio je u padu pa je na predlog svog kolege iz tima, Kleja Regaconija, prešao u ekipu Ferrari za takmičarsku sezonu 1974. Vlasnik Enzo Ferari pitao je Regaconija o Laudi i nakon što je čuo samo pohvale na račun austrijskog vozača, ugovor je potpisan a Niki Lauda je dobio dovoljan iznos za ugovor da reši svoje novčane probleme.

Dve karijere u Formuli 1

Prva Nikijeva karijera trajala je od 1971. do 1979. godine kada je osvojio dva šampionata (1975. i 1977.) za Ferrari. Taj period je obeležila i katastrofalna nesreća koju je doživeo 1976. godine u Nirburgringu u Nemačkoj kada je zamalo izgubio život.

Laudin bolid, Ferari 312B2, izleteo je sa staze u drugom krugu trke, odbio se nazad i okrenuo nekoliko puta oko svoje ose. Vozač Bret Lunger zakucao se u Laudin Ferari nakon čega se bolid zapalio. Šampion Formule 1 bio je zarobljen u zapaljenom bolidu neko vreme, dok ostali vozači nisu uspeli da ga izvuku iz plamena.

U bolnicu je stigao sa opekotinama lica i zglobova, sa više polomljenih kostiju i oštećenim plućima od udisanja toksičnih gasova iz automobila.

Iako su mnogi mislili da neće preživeti, samo šest nedelja kasnije, sa šavovima na glavi, Niki Lauda vratio se "u igru", stigavši četvrti na cilj u trci za Veliku nagradu Italije. Jedinstvena snaga volje vratila ga je u život i u Formulu 1 a na licu i telu ostali su mu trajni ožiljci od nesreće.

Niki je 1977. osvojio po drugi put svetski šampionat u dresu italijanskog tima. Potom je obavestio Enca da napušta Ferrari. Van sebe od besa, vlasnik je nazvao Laudu izdajicom jer je prešao u Brebem, tim Bernija Eklestona.

Samo dve godine kasnije Lauda napušta Formulu 1 jer mu je, kako je tada izjavio, "dojadilo da se stalno vozi u krug".

U čast prvog Laudinog osvajanja šampionata, 1976. godine čuveni proizvođač satova TAG Heuer dizajanirao je specijalni hronograf posvećen ovom vozaču. Lauda je i dan danas oličenje njihovog slogana #DontCrackUnderPressure.

Povratak u arenu

Druga Laudina karijera u Formuli 1 trajala je od 1981. do 1985. godine, a 1984. se još jednom upisao kao veliki majstor osvojivši Svetski šampionat za McLaren i postavši mentor tada mladom Alanu Prostu.

Bio je nadaren pažljivim i konzistentnim načinom vožnje, tako da je bio poznat po tome da vozi na nivou koji je dovoljan da obezbedi potreban rezultat i retko se upuštao u rizike koje je smatrao nerealnim. Tome treba dodati i činjenicu da je Lauda bio jedan od prvih vozača koji je postao prototip modernog vozača F1.

Rivalstvo sa Hantom

Tokom 70-tih godina, koje se smatraju i “zlatnim dobom Formule 1”, stazama su dominirala dva vozača - britanski plejboj Džejms Hant i pragmatični austrijanac Niki Lauda.

Lauda je bio povučen i zatvoren i ništa ga drugo osim vožnje nije zanimalo. Bili su veliki protivnici na stazi. Tačnije, njihovo rivalstvo je bilo u pravom sportskom duhu, samo na stazi, izvan nje su bili prijatelji i Hant je jedan od onih koji je priskočio kada mu se desila nesreća na Nirburgringu.

Njihovo rivalstvo je ovekovečeno i na filmskom platnu. Oskarovac Ron Haurd je 2013. godine režirao igrani film "Rush" koji prati događaje iz takmičarskih dana ove dvojice legendarnih vozača Formule 1 Laudin život je neverovatna priča prepuna uspona i padova, kao i nesreća iz kojih je izlazio kao pobednik.

Nakon što je pretrpeo udes na Nirburgringu, dva puta su mu presađivani bubrezi, a 2018. je imao i transplantaciju pluća.

Prvi bubreg donirao mu je rođeni brat, a pošto mu je organizam odbacio taj bubreg, drugi mu je donirala 30 godina mlađa supruga, stjuardesa Birgit Vecinger koja mu je rodila blizance Maksa i Miju.