Krompirići skuplji od mesa
Cena kilograma određenih vrsta povrća imala je neverovatan skok, tako da se približio ceni iste količine svinjskog mesa. Mladi krompirići su u prvoj nedelji prošlog meseca išli na 450 dinara za kilogram (3,8 evra), paradajz i paprika su koštali po 300 dinara (2,5 evra) i bili skuplji od pilećih bataka čija je cena tek nešto viša od dva evra.
Cenovnik je donekle upristojio maj, pa je kilogram krompirića pao skoro trostruko, na 160 do 180 dinara, koliko košta i kilogram mladog luka, dok se paradajz drži na oko dva evra. Ipak su te cene previsoke za poljoprivrednu Srbiju i šokantne što se kilogram povrća, koje se gaji na srpskim njivama, prodaje po cenama za 50 centi višim od južnog voća, banana i limuna.
Cene na srpskom tržištu se povećavaju smanjenom ponudom, ukazuje za "Vesti" predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petra Bogosavljevića i objašnjava da taj mehanizam omogućava maksimalne profite.
- Na srpskom tržištu je stihija kakve u svetu nema i ne vladaju tržišno-ekonomski zakoni, što je u stvari uzrok takvom stanju. Uvoznici nabavljaju robu po neuporedivo nižim cenama, a onda stvaraju situaciju da je nema dovoljno. Tako maksimalno dižu zaradu - tumači naš sagovornik kako se u Srbiji zloupotrebljava diktiranje obima tržišne ponude.
To bi vlast, kaže Bogosavljević, mogla da spreči određenim merama:
- Država bi, ako bi htela, mogla aktivno da utiče na politiku razvoja srpske poljoprivrede, što bi izbacilo na tržište više naših proizvoda i tako uticalo na formiranje cena.
Nije povrće skuplje samo u Srbiji, već kako za "Vesti" kaže narodni poslanik i poljoprivredni stručnjak Miladin Ševarlić, već i u svetu, pa njihov rast na svetskom tržištu diktira situaciju na srpskom.
- Čuo sam od jednog našeg uvoznika da je, recimo, crni luk koji Rusija izvozi bio osam centi kilogram, a sada je znatno poskupeo, više nego četvorostruko i iznosi 36 centi - priča ovaj stručnjak.
Upitan kako je uopšte došlo do toga da Srbija kao poljoprivredna država uvozi povrće, on je kazao da je agrar decenijama uništavan što za posledicu ima sve manja i manja gazdinstva, a poljoprivredni kombinati su u rukama stranaca. Kao primer kako stranci diriguju proizvodnjom i plasmanom na tržište, Ševarlić navodi Zobnaticu koja na 100 hektara proizvodi borovnice i sve to voće ide u izvoz.
U osvrtu na pitanje zašto država ne preduzme neke mere, kaže da je to pitanje za predsednika, premijerku i ministra poljoprivrede.
Prazne njive
Više je razloga za poskupljenje, kazao je predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić "Danasu".
- Sve manje se poljoprivrednici odlučuju na proizvodnju povrća, jer nema ko da radi. Veliki je nedostatak radne snage, samim tim se i manje seje. Konkretno, najviše se to oseća na crnom luku i krompiru. Na primer, sejao sam crni luk i cena mu je prošle godine bila upola niža nego pretprošle - kaže Jakšić i naglašava da nije zanemarljiv ni uticaj uvozno-izvozničkih lobija.
Kafane drže cene
Potrošačke cene su u aprilu ove godine 3,1 odsto veće nego pre godinu dana, dok su u prošlom mesecu u odnosu na mart skočile 0,7 odsto. Hrana i piće su u ugostiteljskim objektima, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za 12 meseci poskupeli za dva, maksimum tri odsto, dok su prenoćišta, kaže statistika, jeftinija za oko šest odsto.